.webp){kind=icon}
Ekonomisti i centralni bankari u svetu nisu prestali da brinu i u pripravnosti su kada je finansijsko tržište u pitanju, što je potvrdila i čelnica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde u sredu kada je najavila da će zauzeti "robustan" pristup koji joj omogućava da odgovori na inflacione rizike po potrebi, ali i "pomaže finansijskim tržištima ako se pojave pretnje".
Izvršni direktor Man Group Plc Luke Ellis upozorio je da bankarska kriza koja je ovog meseca izazvala šokove na tržištima nije završena i da bi još kreditora moglo propasti.
"Imaćemo značajan broj banaka koje neće postojati za 12 do 24 meseca, a koje postoje danas", rekao je on u intervjuu Bloomberg Invest konferenciji u Londonu u sredu.
Opširnije
NBS u Credit Suisse ne ulaže već 15 godina
Credit Suisse ne ispunjava kriterijume neophodne da bi ulaganje sredstava deviznih rezervi kod nje bilo moguće.
21.03.2023
Mali o kolapsu SVB: Nema straha od posledica po Srbiju
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da nema straha od uticaja kolapsa američke Silicon Valley Bank na Srbiju.
15.03.2023
NBS podigla stopu na 5,75 odsto, do kraja godine još zatezanja
Zaoštravanje može da vodi ka recesiji.
09.03.2023
Lagarde: ECB će zauzeti oštar stav i spremno delovati ako je potrebno
Evropska centralna banka (ECB) će preduzeti "oštar" pristup koji joj omogućava da odgovori na inflacione rizike po potrebi.
22.03.2023
Očekivanja za region
Koliko će problem sa Credit Suisse uticati na bankarski sektor u EU, a onda možda se i preneti na Srbiju, jer vidimo da je ECB u pripravnosti, a domaći bankarski sektor se oslanja na mahom banke iz Evrope, dok je privreda evropeizovana, pa tako i podložna uticajima iz ovog dela sveta.
Prema mišljenju tim ekonomskih analitičara KPMG iz Beograda, nezahvalno je davati bilo kakve procene, odnosno prognoze, ali ono što sa visokim stepenom sigurnosti mogu da kažu jeste da će problemi banke Credit Suisse izvesno imati uticaja i na poslovanje banaka, ponašanje klijenata i njihovo poverenje u bankarski sistem, i posledično na aktivnosti i reakcije regulatora, koji često pribegnu radikalnim izmenama regulative i svojih aktivnosti nakon kriza.
Milan Horvat, CEO u FIMA Plus, ne očekuje da će ovi problemi imati nekih uticaja na bankarski sektor regiona.
"Ne očekujem da se to prelije na naše banke jer one imaju drugačiju strukturu, između balansa, recimo, državnih obveznica trezorskih zapisa i depozita građana, kod nas su depoziti građana u vrlo visokom procentu, tako da neće biti nekog ozbiljnog prelivanja, koji su se dogodili prvenstveno zbog razlike u ročnosti i u prinosima depozita, odnosno vrednosnim papirima koji su kupljeni tim depozitom", kaže Horvat u izjavi za Bloomberg Adriju.
Analitičari KPMG kažu da NBS spada u grupu vrlo konzervativnih regulatora, koji usmeravaju funkcionisanje tržišta, te da taj pristup s jedne strane ima prednosti u pogledu opreznosti po pitanju "nastajanja katastrofa širokih razmera u finansijskom sektoru i očuvanju poverenja u sistem".
Deposit Photos
"Ali s druge strane ima mane u vidu podjednakog tretmana svih učesnika na finansijskom tržištu nezavisno od njihove veličine i ograničavanja uključenja u globalne finansijske tokove. Na primer, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj nema digitalne banke, ili mikrofinansijske institucije. Brojne druge inovacije kojih ima u EU nisu se još uvek ustalile kod nas usled regulatornih i zakonskih ograničenja. Suština je da je regulator u Srbiji uspostavio sistem i mehanizme koji bi amortizovali gotovo izvesno slabe ili umerene šokove dok su u uslovima jakih udara regulatoru u velikoj meri vezane ruke", navode analitičari iz konsultantske i revizorske kuće u Beogradu, "nepredvidivi udari jakih razmera su strani i za same regulatore koji odluke donose u skladu sa njihovim nastajanjem".
Lekcije iz prošlosti
Ali u vremenima rasta inflacije, i samim tim rastom kamatnih stopa, kada se i smanjuje zaduživanje, investitori se povlače i idu ka sigurnijim opcijama. Odlivi iz ETF-ova (engl. exchange-traded funds) tržišta u razvoju koji se nalaze na američkoj berzi koji investiraju širom zemalja u razvoju, kao i onih koje ciljaju na specifične zemlje, ukupno su iznosili 1,86 milijardi dolara za nedelju završenu 17. marta, u poređenju sa gubicima od 272,6 miliona dolara prethodne nedelje, prema podacima Bloomberga. Bio je to najveći nedeljni odliv u više od godinu dana.
Tim analitičara KPMG kao primer navodi prošlu godinu kada je usled rasta kamatnih stopa došlo do značajnog pada vrednosti hartija od vrednosti, i da su se banke u vrlo kratkom vremenskom periodu u našoj zemlji takođe našle u problemu usled velikih ulaganja u portfolija državne hartije od vrednosti koji su prethodnih godina bili značajan izvor dobiti za banke.
"U takvim uslovima vrednost tih portfolija ubrzano pada, što ima negativan uticaj na iznos regulatornog kapitala i posledično adekvatnost. NBS ali i, na primer, Centralna banka Crne Gore su tada izašli sa merama koje su taj negativan šok ublažile, odnosno amortizovale za banke pod argumentom privremenog poremećaja na tržištu. Iako je ovakva mera dobrodošla bankama jer ih spasava potencijalno neophodne dokapitalizacije, gledano u dugom roku, ona ostavlja prostor za potencijalno veći problem u pogledu neadekvatnog iskazivanja regulatornog kapitala i posledično stepena adekvatnosti istog", objašnjavaju iz KPMG.
- U saradnji sa: Jana Randow,Alexander Weber, Nishant Kumar, Loukia Gyftopoulou, Laura Benitez.
