Tržište rada u Srbiji čeka stagnacija plata i bitka za radnike

Prosečna plata u Srbiji uspevala je da drži tempo sa inflacijom sve do oktobra prošle godine, kada je prvi put realnio pala u odnosu na godinu ranije. Prvi put od 2017. godine, rast prosečne plate bio je u tom mesecu manji od rasta inflacije.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), neto plate u Srbiji su porasle za 14,1 odsto nominalno, ali su realno pale za 0,8 odsto u odnosu na oktobar prošle godine. Prosečna neto zarada iznosila je 75.353 dinara (641 evro), pokazuju podaci, a prosečna bruto plata u oktobru 104.039 dinara (885 evra).

 

 

Tako je prosečna povišica u godinu dana iznosila 80 evra, ali deo kupovne moći građana nagrizla je visoka inflacija, koja je u oktobru dostigla 15 odsto, da bi godinu završila na 15,1 odsto.

 

 

Da li će plate rasti u 2023.

Profesor tržišta rada na Ekonomskom fakultetu Mihail Arandarenko očekuje da će se u ovoj godini zbog visoke inflacije nastaviti stagnacije realne prosečne plate. "Ipak, plate u evrima dosta su porasle, što je na duži rok dobro jer smanjuje podsticaje za emigraciju", napominje on i dodaje da ne očekuje velike promene na tržištu rada u 2023. godini.

Stručnjaci Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu predviđaju da će se stanje na tržištu rada pogoršati u 2023. godini.

"Moguć je privremeni pad realnih zarada u prvoj polovini godine i blagi rast nezaposlenosti u drugoj polovini godine", rekao je na predstavljanju poslednjeg izdanja Kvartalnog monitora profesor na pomenutom fakultetu Milojko Arsić.

Međutim, nedavno istraživanje Infostuda, centra za zapošljavanje i razvoj karijere, pokazalo je da građani Srbije ipak imaju visoka očekivanja od naredne godine. Kad je reč o očekivanoj zaradi, ispitanici iz Srbije u proseku očekuju 860 evra, što je za 13 odsto više nego prethodne godine, kada su očekivanja bila 760 evra.

Da li će se nezaposlenost povećati

Prema podacima RZS iz Ankete o radnoj snazi za treći kvartal 2022. godine, anketna stopa nezaposlenosti iznosi 8,9 odsto, i u odnosu na isti kvartal godinu ranije smanjena je za 1,6 procentnih poena. Stopa zaposlenosti za treći kvartal 2022. godine iznosi 50,8 odsto, i u odnosu na treći kvartal 2021. godine povećana za 0,8 procentnih poena.

Nacionalna služba za zapošljavanje kaže da, imajući u vidu tendenciju smanjenja broja nezaposlenih sa njihove evidencije, kao i na njihovu saradnju sa poslodavcima i povećan broj novih poslovnih subjekata, očekuje pozitivan trend na tržištu rada.

Ipak, ostaju sumnje da će se energetska kriza, visoka inflacija i visoke kamatne stope odraziti i na ovo tržište, a posebno u pogledu nezaposlenosti. Rast BDP-a u Srbiji trebalo bi da uspori na 1,3 odsto zbog slabljenja domaće i inostrane tražnje, očekuju analitičari Bloomberg Adrije.

 

 

Miloš Turinski iz Infostuda kaže da ipak treba da se nadamo da će se kriza odraziti na tržište rada samo u pogledu smanjenja zapošljavanja. "Tokom pandemije kovida 19, najviše su stradali sektori turizma i ugostiteljstva, a sada možemo da se nadamo da nas ekonomska kriza neće zahvatiti u velikoj meri. Pre i nakon pandemije smo imali trend rasta u zapošljavanju, tako da ostaje nada da se kriza odrazi samo u smislu smanjenja zapošljavanja", smatra on.

Ni profesor Arandarenko ne predviđa krizu na tržištu rada. Stvari su se promenile u odnosu na krizu 2008, kaže on, kako u Evropi, tako i u Srbiji.

Ipak, naše tržište ima određene karakteristike koje bi mogle dugoročno da utiču na njegovu strukturu. Jedna od njih je demografija. Prvi rezultati popisa stanovništva pokazali su da u Srbiji živi skoro pola miliona stanovnika manje u odnosu na 2011. godinu. 

Bloomberg Mercury

Arandarenko napominje da su kretanja na našem tržištu rada više godina pre svega determinisana demografijom, tj. stalnim smanjivanjem stanovništva radnog uzrasta, koje se smanjuje većom brzinom od ukupnog stanovništva.

"Kohorte mladih koje ulaze u stanovništvo radnog uzrasta (npr. sa 20 godina) manje su za nekih 40.000 osoba od kohorti onih koji 'prestarevaju' taj uzrast (npr. kad napune 65 godina)", objašnjava profesor. "Čak i u godini u kojoj se očekuje usporavanje privrednog rasta ili ekonomska stagnacija, imaćemo relativno veliku 'zamensku' tražnju, gde je mladima lakše da popune mesta onih koji odlaze u penziju."

Drugi važan aspekt su i dalje izražene radne migracije. Iako je popis pokazao da se naši ljudi ne iseljavaju u velikoj meri iz zemlje, kaže on, sve više njih učestvuje u kratkoročnim i cirkularnim radnim migracijama. "Tražnja za radnicima sa zapadnog Balkana je relativno velika u Nemačkoj i skandinavskim zemljama, ali naši ljudi i dalje rade u zemljama kao što su Slovačka, Mađarska i Slovenija, mada se razlike u platama polako smanjuju."

Koje sektore bi moglo da pogodi ekonomsko usporavanje

Sa prvim danima nove godine, zaposleni u javnom sektoru, kao i oni koji primaju minimalac, dobili su povišice. Dok su  radnicima u javnom sektoru plate povećane u proseku 12,5 odsto, radnici koji primaju minimalmnu zaradu dobiće veće povećanje (14,3 odsto). Teret povećanja minimalne zarade većim delom će preuzeti država, s obzirom na to da je od prvog januara povećan neoporezivi deo zarade sa 19.300 na 21.712 dinara i da su za jedan procentni poen umanjeni doprinosi za PIO fond na teret poslodavca.

U Srbiji je javni sektor tradicionalno onaj koji je bolje plaćen od privatnog, pa prosečna plata u tom sektoru iznosi 77.381 dinar. Iako su plate više od prosečnih za 2,7 odsto, u 2022. nije zabeleženo neko veće povećanje, što se povećanjem zarada promenilo od januara ove godine. Ipak, i u 2023. godini se očekuje dvocifrena inflacija pa je pitanje koliko će to povećanje zaista zaposleni i osetiti.

Da se prosečne plate u javnom i privatnom sektoru približavaju potvrđuje i Arandarenko. "To je pozitivan razvoj, jer Srbija ima jednu od najvećih premija zarada u javnom sektoru u Evropi, što smanjuje konkurentnost privatnog sektora." 

 

 

On dodaje da očekuje da će se takva situacija nastaviti zbog borbe za radnike na evropskom nivou i da je verovatnije da će realne plate u privatnom sektoru blago porasti, dok će u javnom stagnirati.

Koji sektori će najbolje proći

Prema podacima koje prikuplja NSZ, najveće šanse za zapošljavanje na tržištu rada, bar što se tiče visokoobrazovanih profila, imaju diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, elektrotehnike i računarstva, elektronike, mašinstva i građevine, ali i profesori matematike, fizike, nemačkog i engleskog jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama, diplomirani farmaceuti, biohemičari i računovođe.

Turinski iz Infostrua navodi slične podatke. Sudeći po dosadašnjim statistikama, najtraženije oblasti su već godinama unazad trgovina i prodaja, IT, administracija, elektrotehnika i mašinstvo. Isto možemo očekivati i naredne godine, napominje. Što se nedostatka tiče, navodi on, naša zemlja je u velikom deficitu u IT oblasti s jedne strane, dok s druge deficit vidimo u širokom spektru zanatskih zanimanja.

 

 

Napominje da na globalnom nivou vidimo velika otpuštanja u IT sektoru, iako je potražnja za ovim kadrovima svuda visoka, to može ujedno biti odlična prilika za kompanije koje imaju sopstveni proizvod i druge stabilne kompanije koje i dalje zapošljavaju da privuku stručnjake koji na tržištu ranije nisu bili lako dostupni.

Kako kompanije privlače zaposlene

Naravno, kompanije imaju različite strategije kako privlače zaposlene, naročito one u IT sektoru, gde zaposleni pored najviših plata imaju i brojne druge pogodnosti.

"Kako je sve teže doći do kvalitetnih i kvalifikovanih radnika, vlada velika bitka poslodavaca kako da privuku nove kadrove, tako i da zadrže postojeće. Konkurentna zarada je svakako na prvom mestu, sada najviše upravo zbog nestabilnog perioda, međutim, plata je samo deo seta pogodnosti", kaže on.

Objašnjava da kompanije daju različite benefite - od privatnog zdravstvenog i penzijskog osiguranja, raznih programa edukacija, podrška za porodicu, mogućnosti rada na daljinu ili hibridnog rada. "Ono što je bitno jeste da se beneficije sve više personalizuju spram potreba svakog zaposlenog", kaže Turinski.

Jedna od kompanija koja ističe individualni pristup je Schneider Electric, specijalizovana za upravljanje energijom i u automatizaciji.

Depositphotos

"Svi zaposleni su u mogućnosti da biraju benefite koji im najviše odgovaraju putem benefit platforme", kaže Neda Lang, HR direktorka te kompanije. "Svakako jedan od najmilijih benefita u 2022. je bio Summer recharge, gde smo omogućili zaposlenima kraći rad petkom u toku letnjih meseci."

Takođe, Schneider Electric ima interni program koji omogućava zaposlenima da pod povoljnim uslovima kupe akcije kompanije.

"Svake godine u određeno vreme, platforma se otvara i omogućava svim zaposlenima da u zemljama koje su se opredelile za ovakvu povoljnost, kupuju Schneider Electric akcije po povlašćenim uslovima, pri čemu je kupovina jednim delom podržana i od strane kompanije. U 2022. godini smo imali veliku zainteresovanost zaposlenih, jer ovakva vrsta ulaganja postaje sve zanimljivija populaciji koja je zaposlena u Schneider Electric Srbija", navode iz te kompanije. 

Rad od kuće je još jedna povoljnost koja se od pandemije kovida pokazala vrlo popularnom među zaposlenima. Globalno istraživanje koje je kompanija Bosch sprovela pokazalo je da 70 odsto ispitanika vidi hibridni model rada kao jedan od tri najvažnije stavke prilikom izbora budućeg poslodavca.

“Naš Smart Work koncept je mnogo više od mogućnosti da se radi od kuće, to je odraz poverenja i autonomije koju Bosch daje zaposlenima. Kao pojedinci i timovi, sami možemo da odredimo gde ćemo obavljati individualne zadatke, dok za timski rad uvek imamo naše inspirativne i vedre prostorije, kreirane u skladu sa potrebama i željama naših kolega”, rekla je Jovanka Jovanović, generalna direktorka Bosch Srbija.

- U pisanju teksta pomogao Branislav Urošević

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar