Ekonomisti: BDP Srbije će u 2023. rasti dva, a ne 2,5 odsto

Bruto domaći proizvod Srbije će u 2023. godini biti uvećan za dva odsto, a ne za 2,5 odsto, koliko očekuje Vlada Republike Srbije kao i vodeće svetske ekonomske institucije uključujući Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond (MMF), predviđaju ekonomisti Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Razlog za manji rast je činjenica da neki od ekonomskih agregata, kako u Srbiji, tako i u evrozoni, nisu uzeti u obzir pri izradama njihovi poslednjih procena, rekao je profesor ekonomskog fakulteta Milojko Arsić tokom predstavljanja poslednjeg izdanja Kvartalnog monitora.

Bloomberg Chartmaker

Na pad privredne aktivnosti prvenstveno će uticati inflacija, promene relativnih cena, restriktivna monetarna politika i poteškoće u lancima snabdevanja, navodi se u izveštaju.

Recesija će biti plitka, ako do nje i dođe

Prema trenutno dostupnim podacima, i sadašnjem stanju makroekonomskih pokazatelja, recesija će Srbiju ili zaobići, ili ona neće biti dugotrajna i duboka.

"I ako bude recesije, predviđanja su da će biti kratka i blaga", rekao je Arsić, dodajući da bismo u recesiju mogli da uđemo već krajem godine jer je BDP pao u trećem kvartalu.

Neizvesnost se prevashodno odnosi na situaciju u Ukrajini, ali i budućnost odnosa između Rusije i zapadnih država, pa čak i zapadnih zemalja i Kine.

 

 

"Srbija se za trenutnu situaciju ne može kriviti za mnogo stvari, osim za loše rezultate u energetici", dodaje Arsić, pojašnjavajući da su rast BDP umanjili i loši rezultati poljoprivredne sezone jer je Srbija neto izvoznik hrane, a cene hrane su u prethodnom periodu porasle.

Sreća nam se možda nasmeši

Dva faktora koja bi mogla da doprinesu većem privrednom rastu su takođe van kontrole srpskih institucija. Jedna od njih je poljoprivredna sezona, za koju se može pretpostaviti da će biti bolja od ovogodišnje.

"Ove godine je sezona bila vrlo loša. Retko se dešava da se to desi dve godine uzastopno. Ne možemo ni to isključiti, ali nije velika verovatnoća", rekao je Arsić.

Drugi faktor jeste sve češće preseljenje proizvodnih pogona evropskih i drugih zapadnih kompanija iz Kine i udaljenih zemalja, poznato kao "nearshoring".

"Srbija ima pogodnosti u odnosu na Bosnu, Albaniju, pa i Crnu Goru u smislu infrastrukture i dostupne radne snage, a još uvek smo jeftiniji od razvijenijih zemalja centralne i istočne Evrope", rekao je Arsić.

 

 

Kako dodaje ekonomista i profesor Saša Ranđelović, nivo javnog duga može da predstavlja još jednu otežavajuću okolnost. Kako navodi Ranđelović, udeo javnog duga u BDP-u za zemlje na našem nivou razvoja ne bi trebalo da prelazi 50 odsto kako ne bi došlo do gušenja privrede.

Za razliku od Srbije, razvijene zemlje Evrope mogu da "podnesu" i udeo duga od preko 70 odsto, rekao je Ranđelović.

Inflacija nepredvidiva

Za razliku od kretanja BDP-a, inflaciju je još teže predvideti. U ovoj godini će prosečan rast cena iznositi oko 12 odsto, dok će na kraju godine iznositi oko 15 do 16 odsto, navodi se u Kvartalnom monitoru.

Zaoštravanje monetarne politike centralnih banaka moglo bi da dovede do toga da se kamatne stope i inflacija u Srbiji na istom ili sličnom nivou nađu sredinom godine, dodao je Arsić.

 

 

Energetika je faktor koji će doprineti, ako ne bržem rastu cena, a onda barem produženju perioda visoke inflacije. "Inflacija će duže trajati u Srbiji jer se zakasnilo sa podizanjem cena energenata", rekao je Arsić, dodajući da i ograničavanje cena hrane neće moći da bude sprovođeno unedogled, pa se očekuje doprinos i te kategorije cena.

Jedino što se može tvrditi sa većim stepenom verovatnoće jeste da će se inflacija naći na silaznoj putanji od drugog kvartala 2023, zaključio je Arsić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar