.webp){kind=icon}
Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u trećem kvartalu porastao za 1,1 odsto, saopštili su u ponedeljak iz RZS.
Kako je saopšteno iz zavoda obračun kvartalnog BDP za treći kvartal 2022. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, "biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 30. novembra 2022. godine".
Prema procenama međunarodnih institucija, rast privrede za ovu godinu u Srbiji se kreće od tri do 3,5 odsto. Rejting agencija Standard and Poor’s i Fitch očekuju usporavanje srpske ekonomije na tri odsto, Moody's 3,2 odsto, Svetska banka takođe 3,2 odsto, dok Srbiji ekonomisti u EBRD-u predviđaju rast od po 3,3 odsto.
"Ne očekujem da će biti pad, a i pitanje je koliko će biti usporavanje. Daleko smo od pada i, kako stvari stoje, izgleda da je bilo previše pesimističnih, a čini mi se i da je inflacija malaksala", rekao je Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta pre objavljivanja fleš procene. "U sledećem tromesečju možemo da očekujemo možda veće usporavanje, ali sve drugo je solidno kao i rast od tri do 3,5 odsto ove godine."
Savet za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP, telo Vlade Srbije, ocenio je da bi, prema predviđanjima, tekuća godina trebalo da bude završena rastom BDP od 3,5 odsto. I Međunarodoni monetarni fond (MMF), sa kojim Srbija vodi pregovore o stendbaj aranžamanu, očekuje rast od 3,5 odsto.
U granama privrede u kojima analitičari očekuju pad ove godine su poljoprivreda i građevinarstvo, ali i "očekivano usporavanje u industriji zbog izvoza“, kaže Nikolić.
"Evropska unija (EU) je u gorem položaju, ali izgleda da i to bledi. Ako ne bude eskalacija oko rata u Ukrajini i energenata, proći ćemo i zimu sa ovim rastom", kaže ekonomista sa Instituta.
Ove procene o potencijalnim problemima kada je rast u pitanju, dele ekonomisti i analitičari, a u prezentaciji Kvartalni monitor, Ekonomskog fakulteta u Beogradu, navode "u slučaju Srbije dodatni problemi u proizvodnji struje i suša, koji usporavaju rast". Prema njihovim procenama, rast BDP-a ove godine očekuje se na tri odsto.
Naveći problem za Srbiju je uvoz energenata koji beleži visok rast od početka godine posle urušavanja državnog giganta EPS-a (Elektroprivreda Srbije) u decembru prošle godine. Prema podacima NBS iz avgusta, uvoz energenata iznosio je 3,1 milijardu evra i veći je za 2,1 milijardu evra u odnosu na prvu polovinu 2021. godine. Ministarstvo energetike je ranije izašlo sa procenom da će ove godine uvoz energenata biti i više od tri milijarde evra. Poređenja radi, prema usvojenom budžetu za ovu godinu planirani su prihodi od 1.561,8 milijardi dinara (12,9 milijardi evra), a rashodi u visini od 1.717 milijardi dinara (14,6 milijardi evra) i budžetski deficit od 200,2 milijardi dinara (1,7 milijardi evra).
Rebalans u ovoj godini još nije rađen.
