.webp){kind=icon}
Članice Evropske unije će raspravljati o kriznoj regulativi o obaveznom smanjenju potrošnje gasa od 15 odsto ako Rusija odluči da dodatno smanji isporuke gasa do EU tokom zime.
Ministri energetike zemalja članica će se sastati kasnije danas da raspravljaju o predlogu Evropske komisije. Iako se može očekivati da će se članice dogovoriti na političkom nivou, strahuje se zbog njegove efektivnosti. Mnoge članice se plaše da dogovor učine pravnoobavezujućim usled straha od posledica po lokalne kompanije i potrošače.
Odluka kompanije Gazprom PJSC da smanji isporuke gasa kroz Severni tok na oko 20 od srede je dodatno pojačala pritisak na EU. Ruski gigant je odluku obrazložio izjavom da još jedna turbina mora da ide na remont, te će stoga biti van funkcije. Ministarstvo energetike Nemačke je reklo da ne postoji "tehnički razlog" za smanjenje isporuka.
Opširnije
Cene gasa rastu zbog rizika da će Rusija prekinuti isporuke
Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su nakon trodnevnog pada.
19.07.2022
Rusija odbija da poveća dotok gasa, Evropa u neizvesnosti
Neizvesnost oko snabdevanja gasom se produbljuje u Evropi.
18.07.2022
Gazprom: Nemamo dokumenta za prenos turbine iz Kanade
Ruski naftni gigant se oglasio o komplikovanom procesu isporuke motora za Severni tok 1.
13.07.2022
Vučić: U skladištu u Banatskom Dvoru biće gasa za 50 dana
Kapacitet skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru trenutno iznosi 240 miliona kubnih metara.
18.07.2022
Bloomberg Mercury
Češka, koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, predložila je tri izmene predloga. Države sa juga i istoka Evrope žele da regulativa omogući dozu fleksibilnosti u primeni, dok je za izglasavanje predloga neophodno obezbediti kvalifikovanu većinu glasova.
Predložene izmene uključuju i podizanje broja članica koje mogu da zatraže smanjenje potrošnje sa tri na pet, navodi se u predlogu u koji je Bloomberg imao uvid. Komisija takođe može da predloži obavezna smanjenja ako postoji rizik od nestašice. Za oba scenarija su neophodni glasovi većine članica.
Neprihvatljivo je "primoravati članice da prihvate obavezna smanjenja bez znanja o tome kako će predstojeća zima izgledati i bez garancija da će njihovi interesi biti zaštićeni", rekla je Anna Moskwa, ministarka za klimatska pitanja Poljske. "Poljska je spremna za zimu i ne želi da uvodi obavezna smanjenja za domaćinstva ili privredu", rekla je Moskwa.
Druge predložene izmene uključuju i uzimanje u obzir nivoa popunjenosti gasnih skladišta država, kao i objektivnu mogućnost da se u državama isključe isporuke pojedinim privrednim granama. Pravna regulativa će takođe biti usvajana na 12 meseci, a ne na dve godine, kako je prvobitno bilo planirano. Članice takođe mogu da zatraže smanjenja manjeg obima pod određenim uslovima.
Krizne mere će dodatno zakomplikovati pokušaje EU da usvoji zajednički stav koji bi sprečio nestašice energenata usled pokušaja članica da budu izuzete jer mogu da imaju dovoljno prirodnog gasa za sopstvene potrebe. Nekoliko zemalja, poput Italije, Mađarske, Poljske, Potrugala i Španije imale su prigovore na željena smanjenja.
Bloomberg Mercury
Grčka, koja je protiv plana Evropske komisije, verovatno će predložiti panevropski mehanizam kojim bi članicama koje smanje potrošnju gasa u privredi bila obezbeđena nadoknada, rekao je za Bloomberg izvor upoznat sa predlogom.
Cene gasa su nakon odluke Gazproma da smanji isporuke skočile za 10 odsto. Rusija je tokom prethodnih meseci isporučivala EU manje gasa, što je viđeno kao odgovor na podršku članica Ukrajini. Iz Kremlja su odbacili optužbe da Rusija isporuke gasa koristi kao oružje.
Odluka Rusije da prekine sa isporukama gasa mogla bi da dovede do smanjenja bruto domaćeg proizvoda EU za 1,5 odsto u slučaju da zima bude hladna, navode iz Evropske komisije. U slučaju umerene zime, privredni rast bi mogao biti smanjen za 0,6 odsto do jedan odsto.
