.webp){kind=icon}
Evropska unija (EU) može da zameni ruski prirodni gas zelenim tehnologijama do 2028. godine, a veliki deo troškova te tranzicije može da se nadoknadi uštedom goriva, pokazala je nova studija Oksfordske grupe za održive finansije.
U studiji se procenjuje da bi do 90 odsto potrebnih investicija moglo da se nadoknadi u narednih 30 godina uklanjanjem potreba za gasom.
Opširnije
Evropska kupovina gasa usporava zbog očekivanja daljeg pada cena
Kupovina prirodnog gasa potrebna za dopunjavanje skladišta u Evropi sporija je nego inače za ovo doba godine uprkos nedavnom padu cena.
08.05.2023
Globalna ponuda LNG-ja se iz nestašice pretvara u prezasićenost
Svetsko tržište postaje preplavljeno prirodnim gasom, što snižava cene i stvara viškove tog goriva u Evropi i Aziji - barem za sledećih nekoliko nedelja.
22.04.2023
Greenpeace tuži EU zbog lažne zelene dozvole za gas i nuklearnu energiju
Greenpeace je saopštio da tuži izvršnu vlast Evropske unije zbog njene odluke da nekim gasnim i nuklearnim elektranama dodeli lažnu zelenu oznaku.
18.04.2023
Evropa kasni sa razvojem priobalnih vetroelektrana do 2030.
Evropski napori da se ubrza razvoj vetroelektrana na moru kao doprinos smanjenju zavisnosti od ruskog prirodnog gasa ne idu po planu.
25.04.2023
Emisije CO₂ u proizvodnji struje možda prošle vrhunac
Globalna emisija CO₂ iz proizvodnje električne energije možda je dostigla vrhunac prošle godine i sada će opasti jer energija vetra i sunca sve više zamenjuju fosilna goriva.
12.04.2023
IEA očekuje veći udeo OIE dok svet rekordno troši ugalj
IEA predviđa da će udeo obnovljivih izvora energije u globalnoj proizvodnji električne energije porasti sa 29 odsto u 2022. na 35 odsto u 2025. godini.
27.02.2023
Kao odgovor na napad Rusije na Ukrajinu, EU sprovodi hitne mere (program REPowerEU) kako bi uklonila zavisnost od Rusije kao izvora prirodnog gasa do 2028. Zato se autori nove analize bave cenom potpune zamene gasa za proizvodnju struje i grejanje čistom energijom, umesto promenom isporučioca fosilnog goriva.
Autori kažu da bi to, s obzirom na to da je ruski gas pokrivao oko polovine snabdevanja EU prirodnim gasom u 2021, imalo značajne pozitivne efekte na energetsku bezbednost i dekarbonizaciju, prenosi agencija Beta.
"Prelazak sa ruskog gasa na čistu energiju nije samo ostvariv već nosi višestruke koristi. Zamena prirodnog gasa vetro i solarnom energijom uklanja potrebu plaćanja gasa u budućnosti", rekao je koautor izveštaja i šef istraživanja finansiranja tranzicije u Oksfordskoj grupi za održive finansije Gireesh Shrimali.
Prema njegovim rečima, uklanjanjem zavisnosti od uvoza fosilnog goriva čije su cene i ponuda nestabilni, EU može da ublaži bojazan oko energetske bezbednosti, reši krizu rasta troškova života zbog troškova za energiju i napreduje ka cilju dostizanja neto nulte emisije i u borbi protiv klimatske krize.
U izveštaju se predlažu promene politike potrebne da omoguće tranziciju na obnovljive izvore energije. Navodi se da je ključna raspoloživost javnih i privatnih fondova za velike projekte obnovljive energije.
Autori takođe predlažu politiku ciljane podrške investitorima, uključujući kroz poboljšanja u sektoru aukcija, ubrzavanje postavljanja solarnih panela na krovove i povećanu podršku za izolaciju i ugradnju toplotnih pumpi.
Oksfordska grupa za održive finansije je deo Smithove škole za preduzeća i životnu sredinu na Univerzitetu u Oksfordu.
EU treba još 100 milijardi evra da zameni ruski gas, procenio IEA
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) ranije je predstavila rizike i konkretne mere kojima bi EU mogla da izbegne nestašice gasa. "EU je postigla značajan napredak u smanjenju zavisnosti od ruskog prirodnog gasa, ali još nije izašla iz opasne zone", rekao je ranije izvršni direktor IEA Fatih Birol.
Za osiguranje rezervi u 2023. biće potrebna dodatna ulaganja od 100 milijardi evra, procenila je IEA, što je nešto manje od trećine od 330 milijardi evra uloženih tokom 2022. U međuvremenu, belgijski Institut Brigel procenjuje ukupne evropske troškove za obuzdavanje energetske krize u 2022, od kupovine gasa do državne pomoći, na 700 milijardi evra.
EU uvozi nešto manje od 400 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a sa projektovanim snabdevanjem od 338 milijardi kubnih metara, deficit od 57 milijardi kubnih metara gasa otvoriće se 2023. godine. Do sada preduzetim merama već je obezbeđeno približno 30 milijardi kubnih metara, a preostalih 27 milijardi Evropa će morati da dobije kroz još veću energetsku efikasnost, šire uvođenje obnovljivih izvora energije, elektrifikaciju toplote i promociju promena navika potrošača.
EU je 2022. uspela da smanji potražnju za gasom za 50 milijardi kubnih metara, ili nešto više od 10 odsto ukupne potrošnje.
