.webp){kind=icon}
Vlada Srbije, koja poslednjih meseci deluje preko uredbi koje sprovodi, u odstustvu parlamenta, u takozvanom tehničkom mandatu, donela je odluku o povećanji penzija i plata u javnom sektoru, kao i minimalnih zarada.
Povećanja su opravdana, i sa makroekonomske i sa socijalne tačke gledišta, prema mišljenju Branimira Jovanovića sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
"Sa socijalne strane, povećanja su takođe opravdana, jer se njime štite siromašni, koji su najpogođeniji ovom inflacijom jer troše najveći deo svog budžeta na hranu. Zato je i dosta evropskih zemalja preduzelo slične mere kao odgovor na inflaciju. Austrija je nedavno usvojila sličan paket, a Nemačka povećava minimalnu zaradu za 20 odsto od oktobra", objašnjava Jovanović za Bloomberg Adriju.
Dodatno opterećenje na već visok javni dug
S druge strane, povećanja će biti dodatno opterećenje za budžet i već ionako visok nivo javnog duga, koji je trenutno na 53 odsto BDP-a.
"I rast penzija i plata ćemo pokrivati nekim novim zaduženjima, a ta zaduživanja pravdamo time da to rade i druge zemlje. Međutim, te druge zemlje imaju čime da pokriju ta zaduživanja, bilo da je to turizam ili jaka industrija, a mi nemamo ništa što predstavlja komparativnu prednost u odnosu na druge. Izvozimo jeftine žitarice koje su za nerazvijene zemlje, nemamo ništa od industrije i sve to skupa znači da će naredne generacije vraćati kreditna zaduženja koja se ovih godina znatno povećavaju", kaže privrednik Vladimir Kovačević, iz pokreta "Da se struka pita".
Bloomberg
Jovanović objašnjava da je ova inflacija uzrokovana višim svetskim cenama hrane i energije, i ako držite plate niske, nećete je smanjiti, već možete samo naneti štetu ekonomiji i povećati siromaštvo.
“Mere će svakako povećati nominalne budžetske rashode, jer su plate i penzije značajan deo budžetskih rashoda. Ali ne bi trebalo da previše povećaju i bužetski deficit kao procenat od BDP-a, jer su i budžetski prihodi veći, zbog inflacije, kao i nominalni BDP. Što se tiče monetarne politike, Narodna banka svakako već povećava kamate kao odgovor na inflaciju. Kritičari kažu da će rast plata dodatno podgrejati inflaciju, jer će povećati troškove firmi, pa će monetarna politika morati još više da se zategnuti. Ali troškovi za plate nisu tako velik deo ukupnih troškova firmi u Srbiji, za celu ekonomiju su oko 20 odsto. To znači da ako povećate sve plate u proseku za 10 odsto, proizvodni troškovi bi porasli za dva odsto, što nije veliki dodatni rast za inflaciju", kaže Jovanović.
Kovačević kaže da se podzanjem plata i penzija kratkoročno samo jača inflatorni kovid.
"Zapravo sada treba da se uradi ono što se nikada nije uradilo, ne samo od ove vlasti, nego i sve ostale – da se jača sopstvena privreda. Danas, one ekonomije koje su nezavisne (ili većinom) nezavisne od uvoza, najlakše će proći ovaj inflatorni šok. Upoređujući ovaj inflatorni tok sa onim koji smo imali devedesetih godina, moram da vam kažem da je ovo mnogo gore. Onda je Srbija bila sama u inflaciji, a sada pogađa sve zemlje", kaže Kovačević.
Inflacija jede povećanje
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da najavljene povišice penzija i plata od 18 do 20 odsto, uz inflaciju od oko 5,5 odsto, znače da će građani moći da računaju na "realno povećanje" tih primanja od 12 do 14 odsto, što je "mnogo veće od rasta inflacije u ovom trenutku". Uvek postoji opasnost da evidentni i rastući inflatorni pritisci, na koje Narodna banka Srbije upozorava poslednjih meseci, nadmaše rast plata i penzija.
Oliver Bunic/Bloomberg
"Svakako hoće, do nekog stepena, ali niko ne može reći da li će pojesti u potpunosti ili ne. To će zavisiti od toga kolika će biti inflacija i kolika će biti povećanja. Projekcije našeg instituta za inflaciju u Srbiji su da će ona ove godine biti 10 odsto, a naredne šest odsto, što znači da bi trebalo da prihodi porastu ove dve godine za najmanje 16 odsto, da ne bi došlo do realnog smanjenja. Do sada je rast zarada još uvek veći od inflacije. U martu je nominalni rast prosečne zarade iznosio 14,4 odsto, dok je inflacija tada bila 9,1 odsto, što znači da su radnici, u proseku, još uvek zarađivali više nego što su cene rasle", navodi ekonomista Instituta iz Beča.
Švajcarski model i inflatorna spirala
Što se tiče čuvenog "švajcarskog modela" kada je povećanje penzija u pitanju, Srbija ja uvela tu formulu za rast penzija 2020. godine. Ona predviđa da se penzije povećavaju jednom godišnje, stopom koja je ravna 50 odsto rasta prosečne zarade i 50 odsto inflacije.
"Prvi problem sa ovom formulom je da rast penzija kasni za rastom plata i inflacije, jer se penzije povećavaju samo jednom godišnje. Drugi problem je da je zadnjih godina u Srbiji rast plata bio veći od inflacije, što je dovelo do toga da penzije rastu bavnije od plata. Zbog toga vlast sada želi da promeni formulu, kako bi rast penzija bio veći. Predlozi su da se poveća ponder plate u formuli, a smanji ponder inflacije. To deluje da je okej trenutno, kada je rast plata veći od inflacije, ali niko ne može garantovati da će biti tako i u budućnosti. Nije dobro da se formula menja prečesto, i zato treba naći rešenje koje bi odgovaralo na sve uslove", upozorava Jovanović.
Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu misli da ta najava nije primerena aktuelnoj fiskalnoj poziciji Srbije, niti kretanjima u oblasti inflacije.
Bloomberg Adria
"Nije dobro da se dodatno povećavaju rashodi za plate i penzije u ovakvim okolnostima", rekao je on.
Najavljeno povećanje uporedio je sa povećanjem penzija koje bi u 2023. donela švajcarska formula, koje bi sa sadašnjim rastom plata i inflacijom, po toj formuli, iznosilo oko 12 odsto.
"Ovako, sa stanovišta suzbijanja inflacije, i sama najava rasta plata i penzija povećava inflaciona očekivanje, jer većina privrednika to percipira kao signal da će inflacija biti realativno visoka u narednoj godini i onda u svojim poslovnim odlukama planiraju povećanje cena, koje će, ako se dogodi, značiti uvećanje agregatne tražnje, a istovremeno će to podstaći zahteve drugih da se povećaju njihova primanja", rekao je profesor Arsić.
Iako zasad inflacija povoljno utiče na fiskalni rezultat jer više povećava prihode nego rashode, upozorili su da postoji rizik od pokretanja spirale između inflacije, plata i penzija.
