Evropska inflaciona kriza uvlači vlade u borbu za hranu

Smanjenje poreza, ograničenja cena, stroža kontrola. Evropska bitka sa najgorom krizom troškova života u jednoj generaciji je daleko od kraja, a hrana je najnovija žarišna tačka.

Čak i kada glavna inflacija počinje da jenjava, pritisak na povećanje cena hrane ostaje čvrsto na mestu. To znači da veliki deo potrošnje domaćinstava, nedeljni odlazak u supermarket, ubrzano postaje sve skuplji. Da uzmemo samo jedan primer, šećer, koji se koristi u bezbroj proizvoda, prošle nedelje je porastao na najviši nivo u više od jedne decenije.

Bloomberg Mercury

 

Trebalo bi da vlade hitno reaguju s obzirom na to da je inflacija već ostavila mnoge porodice da se bore da sastave kraj s krajem, što je izazvalo štrajkove i proteste širom Evrope dok radnici traže veće plate.

Čak i skuplja hrana rizikuje dodatno pogoršanje društvenog nezadovoljstva i frustracije vlastima.

U nekim delovima evrozone cene hrane rastu tempom koji nije viđen u posleratnoj istoriji, kaže viši ekonomista grupe Rabobank Maartje Wijffelaars. Podaci prošle nedelje pokazali su da je inflacija u evrozoni u martu smanjena na 6,9 odsto. U Francuskoj je usporila na 6,6 odsto. Ali rast cena hrane se ubrzao na oko 16 odsto. Slična je priča i u Nemačkoj, gde je inflacija hrane iznad 20 odsto.

To podstiče više evropskih vlada da pojačaju mere za zaustavljanje tempa povećanja, politike koje obično sprovode zemlje sa nižim prihodima. Portugal je ukinuo poreze na osnovne artikle, dok je Francuska naterala supermarkete da snize marže, a Švedska je pojačala kontrolu nad namirnicama.

"Ne mislite da će se to dogoditi na mestu poput Evrope, ali pošto cene hrane idu za 15-20 odsto, za neke prehrambene artikle čak i više, vlade postaju sve nervoznije", rekao je Angel Talavera, šef evropske ekonomije u Oxford Economicsu . "Inflacija hrane je zaista štetna, a posebno s obzirom na predstojeće izbore, ona zaista ljuti ljude".

Borba protiv inflacije hrane je komplikovanija od intervencija na uređenijim energetskim tržištima. Više faktora je dovelo do povećanja cena, od suša i prekida trgovine, do troškova za đubriva i bolesti poput ptičijeg gripa. Povrh toga, veći troškovi energije i rada pritiskaju proizvođače hrane i uzgajivače.

Iako je dosadašnja intervencija mala u poređenju sa obimom energetske podrške, ona i dalje signalizira sve veću anksioznost.

Evo glavnih mera za ciljanje cena hrane koje su preduzele evropske vlade poslednjih meseci:

Poreske olakšice

Portugal, gde cene hrane rastu za više od 20 odsto na godišnjem nivou, privremeno će smanjiti porez na dodatu vrednost na nulu za korpu osnovnih životnih namirnica. To je poslednja zemlja u nizu koja je preduzela takvu akciju posle Poljske i Španije.

U Španiji, poreske mere su obuhvatile osnovne namirnice kao što su hleb i maslinovo ulje. Ali to nije bilo dovoljno da zaustavi nemilosrdni rast cena.

To vrši pritisak na premijera Pedra Sancheza, koji se suočava sa izborima do kraja godine, da učini više. Njegov mlađi koalicioni partner, krajnje levičarska partija Unidas Podemos, pozvala je na ograničenje cena hrane i popust od 14 odsto na 20 osnovnih artikala.

Poljska planira da zadrži svoj nulti porez na hranu tokom prve polovine ove godine, a možda ga i dalje produži. Italijanska vlada razmatra poreze na osnovne stvari kao što su testenine, hleb i mleko.

Bloomberg Mercury

 

Zamrzavanje cena

Ograničenja cena hrane su agresivna intervencija koju mnoge vlade ne žele da sprovedu, i uvek postoji rizik da bi to moglo da se vrati, ako je Mađarska neki reper za ovu situaciju. Uvela je ograničenja početkom 2022. godine, ali se inflacija cena hrane od tada ubrzala na skoro 50 odsto.

Ograničenje je značilo da su trgovci na malo morali da prodaju određenu robu sa gubitkom, ali da bi to nadoknadili, povećali su cene drugih proizvoda. Vraćajući se na komunističku prošlost nacije, trgovci na malo su racionalizovali osnovne namirnice, kao što je krompir, uoči Božića, stvarajući nestašice za potrošače.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je prošle nedelje da su ti koraci pomogli u smanjenju inflacije, ali je priznao da "pokreću stvaranje zaliha jer su veštačka intervencija".

Međunarodni monetarni fond (MMF) prošlog meseca je kritikovao mere koje usporavaju povećanje cena kao "suboptimalne" jer su skupe i koriste čak i onima kojima to zaista nije potrebno. Ciljani gotovinski transferi su "najefikasniji način za ublažavanje tereta ugroženih domaćinstava", navode ekonomisti u svom radnom dokumentu.

Pritisak lanaca

Za mnoge vlade izazov je da shvate kako da zaštite potrošače bez narušavanja tržišta.

U Francuskoj, gde su sve veći troškovi hrane pomogli da se inflacija u februaru pomeri na rekord u eri evra, predsednik Emmanuel Macron ponovo je pod dodatnim pritiskom masovnih protesta zbog penzijske reforme.

Njegova vlada je sklopila dogovor sa supermarketima koji im omogućava da izlože povoljne ponude sa zvaničnom nalepnicom u bojama nacionalne zastave na osnovnim artiklima po sniženim cenama. Procenjuje se da će kompanije za tri meseca pretrpeti maržu od nekoliko stotina miliona evra.

Portugalska socijalistička vlada takođe radi sa trgovcima na malo i proizvođačima hrane kako bi pokušala da snizi cene. Modelo Continente, najveći lanac supermarketa u zemlji, rekao je da je spreman da prihvati niže profitne marže kako bi apsorbovao neka povećanja koja su primorala kupce da smanje potrošnju.

Stroži nadzor

Pošto su potrošači pritisnuti i mnoga preduzeća uživaju u zdravom profitu, postoje optužbe da teret inflacije pada na kupce.

Lanci supermarketa u Portugalu bili su meta cenovnih inspekcija, a Španija je započela mesečne sastanke sa prodavnicama, transportnim firmama i proizvođačima hrane kako bi se uverila da će smanjenje poreza dovesti do nižih cena za potrošače.

U Švedskoj su se trgovci mešovitom robom suočili sa pojačanim nadzorom nakon što su podaci pokazali da cene hrane rastu najbržim tempom od ranih 1950-ih. To je izazvalo pozive za ograničavanje cena, a ministar finansija zemlje pozvao je tri najveća prodavca hrane.

Sa skoro 90 odsto švedskog prehrambenog sektora kojim dominiraju samo tri maloprodavca, vlada će povećati finansiranje nacionalnog nadzornika konkurencije.

Norveška čini slične poteze i rekla je da će njenom psu čuvaru za nadzor dati "više snage" da interveniše "ranije i šire tamo gde vide probleme sa konkurencijom".

 

- U pisanju teksta pomogli Henrique Almeida, Joao Lima, William Horobin, Niclas Rolander, Piotr Skolimowski, Alonso Soto, Zoltan Simon, Jeremy Diamond, Rodrigo Orihuela, Ott Ummelas, Jonas Ekblom and Thomas Hall.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar