.webp){kind=icon}
Emmanuel Macron se ove nedelje suočava sa problemima u parlamentu, kao i sa protestima zbog njegovog plana da podigne starosnu granicu za penzionisanje. Ovi problemi imaju potencijal da se pretvore u politički nezgodan ishod koji će oblikovati sposobnost francuskog predsednika da nastavi da sprovodi svoju agendu.
Test počinje u sredu kada se grupa od 14 poslanika iz Narodne skupštine i Senata sastaje iza zatvorenih vrata da finalizuje predlog zakona o kome će se glasati u oba doma. Istovremeno, sindikati će se okupiti na još jedan dan štrajkova i protesta protiv predloženih izmena.
Bloomberg
Macron ima izbor: da nastavi sa glasanjem u četvrtak, ali za zakon da se usvoji potrebna je podrška opozicije, ili da započne proces dekreta koji bi pogurao zakon bez glasanja, što bi zauzvrat moglo da izazove radikalizaciju uličnih protesta.
Opširnije
Francuski sindikati prete da parališu zemlju
Francuski sindikati najavili su u utorak zastoj širom zemlje i veliki broj protesta protiv plana predsednika Macrona da podigne starosnu granicu za penzionisanje radnika.
06.03.2023
Podrška Macronu na trogodišnjem minimumu
Samo 32 odsto ljudi je zadovoljno Macronovim učinkom, pokazuje anketa.
19.02.2023
Zašto Francuzi besne zbog plana za odlazak u penziju sa 64 godine
Više od četvrt veka nije bilo francuskog predsednika koji nije pokušao da promeni državni penzijski sistem zemlje.
16.02.2023
Francuska vlada spremna i na ustupke, samo da penzijska reforma prođe
Francuska vlada je otvorena za određene ustupke u svom planu da podigne starosnu granicu za penzionisanje, izjavio je portparol vlade Olivier Véran.
13.02.2023
Le Maire ubeđen da ima većinu za penzionu reformu u Francuskoj
Predsednik Emmanuel Macron nailazi na ozbiljan otpor u svom pokušaju da minimalni uzrast za penzionisanje podigne za dve godine, na 64 godine.
02.02.2023
Njegov pokušaj da u Francuskoj podigne minimalnu starosnu granicu za odlazak u penziju za dve godine na 64, postao je odlučujući sukob Macronovog drugog mandata. Investicioni bankar koji je postao predsednik kaže da je promena od vitalnog značaja za izbegavanje rastućih deficita u javnom sistemu i rešavanje niskih stopa zaposlenosti koje sputavaju francusku ekonomiju.
Ali sindikati se i dalje oštro protive tom potezu. Oni su organizovali uzastopne štrajkove i proteste od januara, tvrdeći da će promena starosnog praga nesrazmerno uticati na najmanje dobrostojeće, posebno na one koji su počeli da rade rano u životu, a da nisu išli na fakultet.
Dok su protesti i štrajkovi bili uglavnom mirni, neki sindikati su pozvali na radikalnije akcije. Ankete pokazuju da ih velika većina Francuza i dalje podržava.
Macronova vlada pažljivo postupa. U pripremama za parlamentarno finale, ministri kažu da jedina opcija na kojoj rade jeste da se predlog zakona stavi na glasanje. Za to lobiraju konzervativne republikance, od kojih mnogi ostaju neodlučni da li da podrže Macrona.
"Moramo da uložimo sve napore da ove nedelje dobijemo većinu u Narodnoj skupštini", rekao je ministar finansija Bruno Le Maire u ponedeljak radiju France Info. "Ovo je važno i za skupštinsku većinu, i za državu."
Međutim, vlada nije isključila da se proces dekretiranja koristi kao poslednje sredstvo, nazvan član 49.3 po svom mestu u francuskom ustavu. Philippe Martinez, predsednik sindikata, upozorio je da bi to opravdalo dalje sindikalno delovanje i predstavljalo ozbiljnu pretnju demokratiji.
"To nije ono što ljudi žele - demokratija znači slušati ljude", rekao je Martinez na televiziji BFM.
Pozivanje na Uredbu 49.3 može biti jedini način da se reforma usvoji s obzirom na to koliko bi glasanje bilo rizično, kaže Melody Mock-Gruet, ekspert za parlamentarne poslove. "Međutim, guranje zakona bilo bi priznanje neuspeha", rekla je ona.
U Macronovu korist, međutim, postoje znaci da protestni pokret gubi zamah jer je na subotnjim marševima zabeležen najniži odziv u istoriji od 368.000, prema vladinim podacima. Ovaj broj se poredi sa vrhuncem protesta pre nekoliko nedelja, kada je izašlo nešto više od 1,3 miliona ljudi.
Štaviše, Francuzi sve više očekuju da će se penziona reforma nastaviti bez obzira na proteste. Anketa Elabea u kojoj je učestvovalo 1.003 građana devetog i 10. marta pokazala je da 78 odsto očekuje da će zakon biti usvojen, što je 14 poena više nego pre nedelju dana.
