.webp){kind=icon}
Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) još jednom je skrenula pažnju javnosti na potrebu smanjenja emisije ugljenika i povećanje upotrebe obnovljivih izvora. Oko 84 odsto svetske energije i dalje potiče od fosilnih goriva i taj udeo se mora znatno smanjiti ako ćemo se boriti protiv klimatskih promena. Ali nije reč samo o ovom važnom cilju, već i o energetskoj sigurnosti.
Dekarbonizacija energetske proizvodnje ključ je energetske nezavisnosti Evrope - i sposobnosti da se grejemo tokom zime, a fabrike snabdevamo električnom energijom. Rat u Ukrajini pokrenuo je energetsku krizu kakva nije viđena decenijama, ali Evropa stabilno napreduje u suočavanju sa posledicama. Evropska komisija je na početku krize usvojila plan REPowerEU koji je usmeren na ubrzavanje zelene tranzicije i smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. Tokom proteklih pet godina Evropska unija (EU) iznosi oko 40 odsto svoje ukupne potrošnje gasa uvozila iz Rusije. Međutim, prema podacima Evropske komisije, taj udeo je već u septembru ove godine opao na devet odsto sa 42 procenta, koliko je iznosio 2021. godine.
Istovremeno, obnovljivi izvori energije sada čine 22,1 odsto bruto finalne potrošnje energije u Evropskoj uniji. Od maja do avgusta ove godine EU je oko 12 odsto električne energije proizvela je iz solarnih izvora, a 13 odsto pomoću vetra. Prema ranim pokazateljima, reklo bi se da će 2022. godina biti rekordna za evropsku solarnu industriju, uz godišnji rast na najvećim tržištima članica EU između 17 do 26 odsto.
Kako do punog potencijala
Od 2010. godine, EIB je uložila 240 miliona evra u energetski sektor u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, pri čemu investicije u obnovljive izvore i energetsku efikasnost čine skoro 50 odsto. Banka je obezbedila kapital za Fond za zeleni rast, koji podržava projekte energetske efikasnosti i obnovljive energije u 17 zemalja, uključujući i Zapadni Balkan. U Hrvatskoj, finansiramo izgradnju i rad vetroelektrane (58 MV) i šest malih solarnih elektrana.
Iako je ruska invazija na Ukrajinu ubrzala zelenu tranziciju, bitka za čistiju energiju i efikasno korišćenje resursa još uvek traje. EIB pozdravlja odlučnost regiona da još aktivnije krene u pravcu dekarbonizacije. Nedavno održan Samit Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa jasan je dokaz te opredeljenosti.
Da bi se iskoristio pun potencijal energije vetra i solarne energije, region bi trebalo da unapredi fleksibilnost i kapacitet svoje infrastrukture, naročito za skladištenje struje i energije. Bolja saradnja, međuregionalna trgovina električnom energijom, poboljšanje distributivne mreže i efikasnije procedure za projekte obnovljive energije takođe bi mogli doprineti bržoj dekarbonizaciji.
Srbija je postigla veliki napredak, posebno u sektoru obnovljivih izvora i energetske efikasnosti usvajanjem novih zakona. Konkretno, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije omogućio je integraciju ovakvih izvora na tržište električne energije, kao i postepeno povećanje udela obnovljive energije u narednom periodu, sa sadašnjih 30 odsto.
Kao zemlja sa najvećim sistemima daljinskog grejanja (58 operativnih sistema) na Zapadnom Balkanu, postoji značajan potencijal za elektrifikaciju grejanja korišćenjem obnovljivih izvora. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2020. godini 48 odsto domaćinstava u Srbiji koristilo je drvo kao izvor za grejanje prostora.
EIB Global je tokom ove godine obezbedila preko osam miliona evra grantova za pokretanje novih energetski efikasnih investicija u regionu, kao što je projekat socijalnog stanovanja u Tirani koji će obezbediti smeštaj za 6.500 ljudi. Ova sredstva obezbeđena su u okviru novog namenskog ogranka za aktivnosti van Evropske unije EIB Global.
U okviru nove organizacione strukture već je povećana podrška za Zapadni Balkan, a planira se i angažovanje novih eksperata za zemlje u regionu kako bi ubrzalo pripremanje novih i implementacija postojećih projekata. U saradnji sa lokalnim partnerima EIB Global razvija nove projekte iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, poput vetroparkova i solarnih elektrana, koji imaju potencijal da transformišu privrede i kvalitet života ljudi u regionu. Takav je slučaj sa projektom vetroparka u Vlašiću u Bosni i Hercegovini, za koji EIB pruža tehničku pomoć. Drugi projekat koji planiramo da finansiramo je solarna elektrana od 100 MV u Obiliću.
Inovativno finansiranje za zelene projekte
Isto tako, blisko sarađujemo sa Evropskom komisijom kako bismo obezbedili inovativne proizvode u oblasti kreditiranja, kombinovanja sredstava i savetodavnih usluga. Kao banka koja je tvorac prvih zelenih obveznica na svetu, nastavljamo da radimo na plasiranju namenskih kreditnih linija za energetsku efikasnost preduzeća. Još jedan primer su krediti sa socijalnom dimenzijom, kao što je podsticajni zajam za kompanije koje žele da obezbede jednake i inkluzivne mogućnosti za zapošljavanje ljudi iz osetljivih socijalnih grupa. Ova inovativna kreditna linija je pokrenuta u Srbiji i sredstva su već dostupna domaćim kompanijama.
Kao klimatska banka EU, EIB planira i da poveća podršku za projekte u oblasti borbe protiv klimatskih promena. Akcijski klimatski plan banke objavljen 2020. godine već doprinosi ostvarenju tog cilja, omogućivši nam da preko 50 odsto godišnjeg kreditiranja u 2021. godini usmerimo u klimatske aktivnosti. Kao jedan od najvećih finansijera obnovljive energije u Evropi, ranih 2000-ih podržali smo prve vetrolektrane na vodi, kada je taj sektor smatran previše rizičnim za komercijalne banke. Prošle godine smo uložili gotovo šest milijardi evra u solarnu energiju i vetroparkove. Pored projekata za ublažavanja klimatskih promena, povećavamo i tehničku podršku za jačanje infrastrukture na ekstremne vremenske pojave (tj. adaptaciju na klimatske promene).
Solidarnost u doba krize
Spremi smo da podržimo nedavno najavljeni paket energetske podrške Evropske komisije za Zapadni Balkan vredan milijardu evra, koji je dokaz solidarnosti EU sa regionom. Učestvujemo i u drugim aktivnostima EU, kao što je Inicijativa za prelazak sa uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini na ugljenično-neutralnu privredu. Do sada je izabrano 17 opština u ovim zemljama koji ispunjavaju uslove za pristup finansijskoj i tehničkoj pomoći, uključujući opštine Kostolac, Obrenovac, kao i kolubarski i pomoravski okrug u Srbiji.
Takođe, EIB Global kroz važna partnerstva, kao što je EU za Zelenu agendu u Srbiji, kombinuje finansijske resurse i ekspertizu da bi stimulisala inovacije i zelenu transformaciju privrede. Konačno, energetska i zelena tranzicija moraju biti pravične. Zemljama na Zapadnom Balkanu potrebne su znatne investicije kako bi se privrede transformisale i prestale sa korišćenjem fosilnih goriva. EIB Global je posvećen ključnim inicijativama EU, kao što su Ekonomsko-investicioni plan i Zelena agenda, uz podršku Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Delimo odlučnost regiona da prihvati zeleniju budućnost i nadamo se da će tranzicija podstaći rast lokalnih privreda i stvoriti nove prilike za stanovnike celog regiona.
