.webp){kind=icon}
Industrija mesa uzgojenog u laboratoriji koja je u nastanku ulazi u sledeću fazu razvoja nakon otklanjanja velike regulatorne prepreke. Pitanje je samo koliko će kompanija zapravo opstati do trenutka kada jedna od njih dođe do cilja?
U novembru prošle godine, Upside Foods je dobio pismo od američke agencije za hranu i lekove, u kom se potvrđuje da nema pitanja o zaključku kompanije da je njena piletina, koja je napravljena od ćelija koje se uzgajaju u spremnicima, sigurna za jelo. "Ovo je trenutak na kom smo radili poslednjih sedam godina", kaže dr Uma Valeti, izvršni direktor startap kompanije sa sedištem u Kaliforniji. "Radimo u oblasti za koju su svi mislili da nema nikakvu budućnost."
Bloomberg Businessweek
Iako je ovo pismo označilo prekretnicu za industriju, Upside i njegovi konkurenti imaju još stvari koje moraju obaviti pre nego što njihovi proizvodi stignu do američkih potrošača. Pokretanje proizvodnje velikih razmera će iziskivati više novca, regulatornih odobrenja i tehnologije. Od 2010. godine investitori su uložili 2,6 milijardi dolara u industriju; više od polovine tog iznosa je uloženo prošle godine. Ipak, finansiranje za sve vrste projekata lagano opada, a investitori će najverovatnije biti više skeptični prema gigantskim projektima kojima mogu biti potrebne decenije ili čak i više od toga da bi ostvarili profit.
U ovom, znatno težem okruženju, mnoge od više od 100 kompanija za proizvodnju mesa na bazi ćelija koje su dobile početno finansiranje mogu propasti ili ih mogu progutati veće kompanije. "Ovo je jedna od oblasti koja je doživela obilan rast. Verovatno je došlo do prevelikog finansiranja", tvrdi Rob Leclerc, jedan od osnivača AgFundera i investitor u ovu industriju. "Možda neke kompanije to mogu da reše, ali pričamo o prilično teškom izazovu."
Veštačko meso, kako ga proizvođači vole nazivati, pravi se sakupljanjem ćelija živih životinja, te „hranjenjem“ tih ćelija hranjivim materijama kako bi mogle rasti u bioreaktoru, i pretvaranjem rezultata tog procesa u jestivi proizvod.
Iako postoje očigledne prednosti za dobrobit životinja, potreba za klimatski prihvatljivijim mesom je razlog koji se najčešće navodi. Ali industrija tek mora da dokaže kako je ekološki korisna. Proces rasta zahteva značajne količine grejanja i električne energije, a postizanje nižih emisija od onih koje se proizvode prilikom uzgoja kokoši ili svinja će zavisiti delimično od dostupnosti obnovljive energije.
Za Upside i sve druge kompanije čiji su proizvodi uspeli da doguraju do ovog stadijuma u kontekstu potrebnih odobrenja, preostalo je još regulatornih odobrenja, među kojima je i ono američkog ministarstva za poljoprivredu, za njihove još uvek neizgrađene komercijalne proizvodne pogone. Zasada je širenje kapaciteta još uvek samo u domenu nadanja, a ne nešto što je izvesno. "Niko se do sada nije bavio ovim", kaže Tom Mastrobuoni, glavni direktor za investicije u kompaniji Big Idea Ventures, koji je investirao u kompanije koje rade sa ćelijama. "Ovo se ne može posmatrati kao recept za kolač - gde sve možete jednostavno samo pomnožiti sa 10."
Jedino komercijalno dostupno meso na bazi ćelija je ono koje proizvodi kompanija Eat Just sa sedištem u Singapuru. Direktor kompanije Eat Just Josh Tetrick kaže da čak i mali proizvodni pogoni koštaju desetine miliona dolara.
Ogromni bioreaktori potrebni za komercijalnu proizvodnju još ne postoje - čak je i spremnik od 6.000 litara koji će kompanija ugraditi sledeće godine premali, kaže Tetrick. "Mislimo da računica, kada je reč o veštačkom mesu, ima smisla tek kada se pređe na spremnik sa više od 200.000 litara." Eat Just, koji se takođe bavi pravljenjem jaja na biljnoj bazi, prikupio je više od 850 miliona dolara, uključujući i 267 miliona prikupljenih samo prošle godine za Good Meat, podružnicu ove kompanije koja se bavi mesom na bazi ćelija.
"Hranjive materije" koje kompanije koriste za rast ćelija takođe predstavljaju značajan problem. Uskoro će doći do nestašice u snabdevanju aminokiselinama i drugim komponentama zbog velike potražnje istraživača i farmaceutske industrije, kaže Yadira Tejeda-Saldana, direktorka za odgovorna istraživanja i inovacije u New Harvestu, neprofitnoj organizaciji koja podržava javna istraživanja u sektoru.
Zasada, komponente ponekad potiču od vrsta životinja koje ova industrija pokušava da zameni, uključujući krv nerođene teladi koja su izvađena iz njihovih zaklanih majki. Ova praksa je skupa i u suprotnosti je sa misijom koju je sebi zacrtala industrija veštačkog mesa, a to je da obezbedi meso bez klanja životinja. Usled navedenih izazova, mnogi rani proizvodi biće mešavina mesa na bazi ćelija i biljnih sastojaka.
Čak i nakon pisma američke agencije za hranu i lekove, posetioci koji su pozvani da probaju veštačku piletinu kompanije Upside u sedištu kompanije u Emerivilu, Kalifornija, u decembru su morali da potpišu dokument o odricanju od odgovornosti, što je tipičan deo ovog procesa. Činjenica da su „prehrambeni proizvodi koji se degustiraju eksperimentalni“, zahteva od degustatora da prihvate rizik od alergijskih reakcija, bolesti ili smrti.
Naučnik u oblasti ishrane je ispekao osoljen i pobiberen pileći file koji je proizvela kompanija Upside, manji od standardne kocke leda, u tiganju. Tekstura je bila slična mlevenoj pilećoj pljeskavici, a ukus piletine se jedva mogao osetiti jer ga je nadjačao sos od belog vina i putera te mladi luk i paradajz.
Brian Frank, osnivač i generalni partner kompanije koja je investitor u oblasti hrane i poljoprivrede FTW Ventures, pita se da li će se novac uložen u razvoj veštačkog mesa isplatiti, naročito ako na kraju ono bude činilo jedan mali deo ukupnog tržišta mesa. On se pita da li bi novac bilo bolje potrošiti na rešenja koja bi pomogla poljoprivrednicima da prošire svoje poslovanje.
Frank, koji nije investirao u ovu industriju, kaže da još od 2015. godine sluša kako je mesu na bazi ćelija potrebno još oko pet godina do izlaska na tržište. "I dalje čujem priče kako je potrebno još pet godina", tvrdi on. "Želim da verujem u to, ali morate mi to i pokazati."
Deena Shanker i Priya Anand
