Između američkih snova i balkanske stvarnosti

"U mračnim trenucima čini mi se da se u SAD događa balkanizacija", u februaru je u kolumni zapisao Andreas Kluth, kolumnista Bloomberga koji pokriva evropsku politiku. Kakav je zapravo život u SAD i kakva je veza s Balkanom? 

"Dobro došao u ovu septičku jamu od države", rekla mi je preko cigarete Sofia, mlada Amerikanka latinoameričkog porekla. Razgovarali smo pred Post Pubom, popularnim okupljalištem novinara Washington Posta, dva dana nakon mog dolaska u prestonicu Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Njena izjava me je iznenadila – tako o svojim državama često govore ljudi na Balkanu. 

Postao sam znatiželjan – zar je život preko bare stvarno tako loš? U Evropi se o SAD često govori drugačije. Za mnoge je obećana zemlja, "svetionik nade", "sjajni dvorac na vrhu brega". Imao sam pred sobom tri nedelje za obilazak te obećane zemlje koju sam posetio na poziv Stejt departmenta  (United States Department of State). Za to vreme sam posetio sedam saveznih država, gde sam Amerikance pitao šta misle o svojoj zemlji. Je li SAD stvarno "najbolja država na svetu" ili "septička jama", kako je tvrdila Sofia? 

Ustanovio sam da u SAD ljudi zapravo imaju mnogo poteškoća. Većina ljudi s kojima sam razgovarao – mladi, stari, levi, desni – kao najveći manjak svoje države naveli su zdravstvo. Ne samo da je zdravstveno osiguranje skupo već se većina stanovnika žalila na osiguravajuće kuće i njihove tobože sporne prakse. Više sagovornika kazalo mi je da  su se u prošlosti osećali prevarenima kad su, iako su imali zdravstveno osiguranje, troškove lečenja morali da plati iz vlastitog džepa. A ti troškovi nisu mali. 

Prevare osiguranja američke potrošače godišnje koštaju više od 308 milijardi dolara, prema statistici Koalicije protiv prevare osiguranja (Coalition Against Insurance Fraud). Pritom vlasti i zakoni štite osiguravajuća društva. Ako od osiguravajućeg društva želite na svaki način da dobijete novac koji mislite da vam pripada, treba da potrošite malo bogatstvo na advokate  i puno vremena u sudnici. Troškovi zdravstva takođe su među trima najučestalijim uzrocima bankrota i beskućništva Amerikanaca. 

"Zdravstveni sistem je slomljen, priznajem, ali  ništa me nije toliko potreslo koliko nivo bezosećajnosti  prema beskućnicima ovde", rekla mi je Amerikanka koja se u SAD preselila iz Evrope. Nije tajna da SAD ima poteškoća s beskućnicima – Park Mekferson 300 metara od Bele kuće ceo je ispunjen šatorima beskućnika. Prema proceni Vašingtona, u državi je između pola miliona i milion beskućnika. To je ipak cena slobode, da parafraziram neke sagovornike. 

To odsustvo empatije valja pripisati američkom buržujskom mentalitetu da je svaki pojedinac odgovoran za svoju (ne)sreću. Iz toga proizilazi fanatična usredsređenost pojedinaca na sopstveni razvoj, a (preveliko) saosećanje kočilo bi i razvoj pojedinaca i razvoj društva. To je ipak cena slobode, da parafraziram neke sagovornike. 

Upravo je sloboda, prema mišljenju većine sagovornika, najbolja stvar u SAD, uz ekonomske prilike koje ta sloboda donosi. U Americi ste slobodni da postanete šta god želite – kako lično, tako i poslovno. Ako je čovek vredan i dobar u tome što radi, može postati poslovno uspešan. Država je zbog koncentracije znanja i kapitala posebno privlačna najtalentovanijima. To im omogućuje da postanu najbolji u onome čime se bave. 

Saznao sam da su obrazovani ljudi u velikim mestima optimistični i otvoreni ljudi koji ne vole pesimizam. Zaljubljeni su u svoju slobodu, ponosni na svoj preduzetnički duh i radnu etiku i ne vole lenštine. Posledično su dinamično društvo koje stvara zavidnu ekonomsku aktivnost. 

Osebni arhiv

 

SAD je zahvaljujući takvom mentalitetu državljana postao najbogatija država na svetu, ali je i država u kojoj je bogatstvo izrazito neravnomerno raspodeljeno. Oni koji imaju žive kao kraljevi. Oni koji nemaju žive kao robovi. A onima koji imaju takav sistem ne smeta. "Oni koji nemaju sami su sebi  krivi", govorili su. 

Osebni arhiv

 

U SAD je trenutno više prilika za rad nego dostupne radne snage. Zabeležena je rekordno niska nezaposlenost – u februaru  je iznosila 3,4 odsto. To je zapravo trend i u Evropi, a i u Adria regionu. Američke kompanije nemaju dovoljno kvalifikovanih radnika za zadovoljenje svojih potreba. Kao država doseljenika imaju i izrazito restriktivan sistem za strance koji žele da radi u SAD. 

"Trenutno u regiji imamo dvaput više slobodnih mesta od ljudi u potrazi za poslom", rekli su mi u Privrednoj  komori Severnog Kentakija. U regiji se broj radnih mesta u poslednjih  pet godina povećao za 11,4 odsto. Najviše im kadra nedostaje na području napredne proizvodnje, informacione tehnologije, logistike i zdravstva. 

Velik broj ljudi se od početka pandemije povukao s tržišta rada, neki traže alternativne izvore prihoda. Među njima je i tamnoputi Jeremy, koji je tokom pandemije radio kao medicinski brat. "Plata i uslovi rada u bolnici bili su loši. Jednostavno sam pregoreo i dao otkaz", rekao mi je. Sada je operativni rukovodilac u maloj lokalnoj destileriji žestokih pića. "Svoje proizvode smo počeli da prodajemo i u drugim saveznim državama i mislim da ćemo uskoro doći na zelenu granu." Školovani medicinski brat ne želi da se vrati u zdravstvo. 

I u privrednoj komori su priznali da su plate medicinskog osoblja male, a kažu da je u saveznoj državi Kentaki život jeftiniji nego drugde u SAD. Kentaki je među 50 saveznih država u SAD uvršten na deveto mesto po najnižim troškovima života, prema poslednjem istraživanju medijske kuće U.S. News & World Report. 

Procenjuju da u celoj državi za zadovoljenje tržišnih potreba nedostaje tri do pet miliona radnika. "Brzina rasta broja radnih mesta u našoj regiji premašuje brzinu rasta stanovništva", pri čemu dodaju da bi jednostavniji i jeftiniji postupci za zapošljavanje stranaca sigurno doprineli rešavanju te poteškoće. 

"Postupak za zapošljavanje stranaca – uključujući obrazovane Evropljane – traje od šest do 12 meseci", rekao mi je pravnik i direktor nevladine organizacije koji migrantima pomaže da dobiju radne dozvole da ne bi morali da plaćaju skupe advokate. Izbeglice koje se uspešno prijave za azil na radnu dozvolu mogu čekati i po deset i više godina. "Ne očekujem da će predsednik Joe Biden na tom području išta promeniti", još mi je poverio. 

Osebni arhiv

 

Osim zdravstva, beskućništva, ekonomske nejednakosti i radikalne individualnosti, Ameriku opterećuju propadajuća infrastruktura, rasizam, droga i disfunkcionalna demokratija. Njihov kapitalizam je sve sličniji oligarhiji, pa mnogi – među njima verovatno i Sofia – uprkos obilju slobode nemaju pravog izbora. 

"Sloboda je najbolja i najgora stvar u ovoj državi", kaže Gregg, kompjuterski inženjer i komičar u teksaškom San Antoniju. "Zbog slobode govora imamo političku polarizaciju koja je prodrla i u ostale sfere života. Najbolji prijatelji mogu se do smrti svađati koji lanac brze hrane ima bolji hamburger. Međusobna mržnja prešla je sve granice."

Politička polarizacija u SAD otišla je toliko daleko da su konzervativci s pomoću Fox Newsa prošle godine počeli otvoreno da podstiču na "nacionalno otcepljenje", odnosno raspad Sjedinjenih Američkih Država na konzervativne i liberalne savezne države. To se poslednji put dogodilo pre 170 godina i izazvalo je građanski rat – najsmrtonosniji rat u američkoj istoriji. 

"U mračnim trenucima čini mi se da se u SAD događa balkanizacija", u kolumni je zapisao Andreas Kluth, kolumnista Bloomberga koji pokriva evropsku politiku. Balkanizaciju je opisao kao širenje mržnje među grupama koje bi zapravo trebalo da žive u dobrosusedskim odnosima, pri čemu se svaka grupa uverava da je žrtva. 

"Ne treba svima američki san", rekao je na predstavljanju svoje nove knjige u Sijetlu poznati američki putnik i autor Rick Steves. "Sasvim je u redu imati šrilanske ili poljske snove. Međutim, vlastiti snovi dolaze sa svojim prtljagom."

Američki snovi balkanskih naroda 

Ratno iskustvo Zapadnog Balkana je svežije. Nekadašnji jugoslovenski narodi u 80-im godinama prošlog veka sanjali su svoju verziju "američkog sna". Želeli su ekonomsku i društvenu slobodu kako bi tragali za srećom. Za to je bio potreban raspad socijalističke Jugoslavije i ustanovljenje demokratsko-kapitalističkih država. U 1990-im godinama počeli su svoje snove i da ostvaruju, ali tranzicija nije protekla glatko. 

Rat na Balkanu je kod ljudi stvorio duboki psihološki prtljag. "Istraživanja pokazuju da približno petina ljudi koji žive u (posle)ratnom području doživljava određen oblik depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) i(li) teskobu. Isto važi za psihološki položaj društava Zapadnog Balkana", rekao je Faris Kočan, docent međunarodnih odnosa na ljubljanskom Fakultetu društvenih nauka. "Budući da je psihološki položaj društva i nakon dve decenije ostao relativno stabilan, u tim društvima dolazi do sve veće apatije i pasivnosti po pitanju preobražajnih potencijala regiona."

Osebni arhiv

 

"Američki snovi" balkanskih naroda postali su noćna mora. Demokratska tranzicija dovela je do korupcije, siromaštva, zagađenja i kleptokratije. Milioni ljudi otišli su u svet trbuhom za kruhom jer u svojim državama nemaju ili ne vide potencijala. Išli su za "američkim snom" – po bolji život u "uređene" države jer nisu više želeli da žive u "septičkoj jami od države". No "Amerike" nisu izgradili pesimisti prepušteni sudbini. 

"Čini mi se da je najveći problem SAD taj prodorni pesimizam", rekao je na doručku i kafi na Menhetnu Steven B. Smith, profesor političke filozofije na Univerzitetu  Jel. To me podsetilo na veliki natpis u Muzeju afroameričke istorije i kulture u Vašingtonu. "Amerika se može promeniti. Amerika će se promeniti", citat je May McLeod Bethune, borkinje za prava tamnoputih žena. Optimizam – uverenje da je problem rešiv – uslov je da  čovek krene da ga rešava. 

U glasu Sofije s početka članka nije se mogla čuti samo srdžba, već i određeni očaj i prepuštenost sudbini. "Jedini koji mogu išta promeniti u ovoj državi su bogati belci", rekla je nakon kratkog razgovora, pre nego što je s cigarete prešla nazad na šank kako bi pojela svoj zasluženi hamburger. 

Borkinje za pravdu Mary McLeod Bethune i Rosa Parks se s tom tezom verovatno ne bi složile jer su verovale da su problemi rešivi i da baš svaki čovek ima moć da doprinese rešenju i druge nadahne na promenu. Prenesemo li natpis iz spomenutog Muzeja afroameričke istorije i kulture na naš region, možemo zaključiti: "Balkan se može promeniti. Balkan će se promeniti". 

Osebni arhiv

 

Tekst prevela Jelena Stjepanović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar