Egzotično raspršen dug - gde se kriju pretnje

Slovenija bi se zadužila i u "samuraj" obveznicama. Razlog? Raspodela rizika. Ta odluka je mnogim ekonomistima podigla obrve, pa smo se upitali u kojim se valutama zadužuju države regiona. Većini je dug u evrima i američkim dolarima, ali naišli smo i na neke egzotične valute, iako u manjem broju slučajeva.

Državno zaduživanje se već neko vreme intenzivira, pa i države traže povoljnije izvore finansiranja. Slovenačku javnost nedavno je u traženju različitih izvora iznenadila izjava ministra finansija Klemena Boštajnčiča o tome da Slovenija razmišlja o zaduživanju u Japanu. Ustanovili smo da je Slovenija jedina država Adria regiona koja to razmatra. Hrvatsko ministarstvo finansija poručuje da o tome zasad ne razmišlja, a iz srpskog ministarstva kažu da se ove godine uopšte neće zaduživati u inostranim valutama.

Reč je o izdavanju takozvanih samuraj obveznica – izraz koji se odnosi na dug nejapanskog izdavaoca denominiran u jenima. Naziv je u svetu obveznica i za neupućene svakako egzotičan. Samuraji su naročito poznati kao ratnici uvežbani u borilačkim veštinama i odani svom kodeksu časti. Već sâm naziv "samuraj" privlači pažnju. Takve obveznice prema nekim izvorima imaju jedinstvene karakteristike, poput višeg prinosa i nižeg rizika u odnosu na tradicionalne obveznice. Neposredne veze između samuraja i obveznica osim toga nema.

Samuraj obveznice očigledno se vraćaju na agende istočnoevropskih država dok nastoje da diverzifikuju svoje izvore finansiranja u vremenu rastućih kamatnih stopa. Tako i Poljska nakon decenije odsustva ove godine namerava da se vrati na japansko tržište, dok je Rumunija otkrila prve planove za izdavanje samuraj obveznica.

"Glavni motiv za zaduživanje u Zemlji izlazećeg sunca obično je povoljnija cena", navodi glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez. Zato ga ne iznenađuje interesovanje država srednje i istočne Evrope za samuraj obveznice. "Nestabilnost srednjoročnih inflacijskih očekivanja ukazuje da će kamatne stope još dugo biti visoke", poručuje Knez. Spomenimo još da je slovenački ministar Boštjančič dodao da će se Slovenija kasnije zadužiti i u Kini.

Zamke "egzotičnog" zaduživanja 

Pravu isplativost zaduživanja u jenima moguće je videti tek nakon obračuna troškova osiguranja od valutnog rizika. „Tek kad su kamate dodate trošku osiguranja od valutnog rizika niže od kamatnog troška duga u evrima i pod pretpostavkom velikog interesa ulagača za izdanjem možemo govoriti o uspešnoj strategiji zaduživanja“, naglašava Knez. Isto važi za praktično sve inostrane valute.

Slovenija je ove, pa čak i u delu prošle godine, već zadovoljila sve potrebe za refinansiranjem duga i javnog deficita. "Mišljenja o dodatnom zaduživanju ukazuju na to da vlada namerava pod što boljim uslovima da osigura što više finansijskih rezervi, pri čemu u narednim mesecima očigledno očekuje dalji rast pa duže zadržavanje kamatnih stopa na visokom nivou", procenjuju analitičari Bloomberg Adrije.

Vlada ili kompanija zadužuje se u inostranoj valuti iz različitih razloga. Inostrani zajmodavci najčešće mogu ponuditi povoljnije uslove, ali s tim dolazi i određen rizik. Budući da je inostrani dug obično denominiran u valuti države izdavača, a ne u valuti zajmodavca, otplata takvog duga u slučaju privrednog slabljenja države-zajmoprimca može postati još teža.

Evro ispred dolara 

Slovenija je članica evrozone i finansira se skoro isključivo u evru. Tek je 1,7 odsto celokupnog duga denominirano u dolarima, i to u dvema obveznicama koje dospevaju ove, odnosno iduće godine. 

Hrvatska, koja je početkom ove godine postala članica evrozone, ima znatno više duga denominiranog u dolarima - skoro 17 odsto, dok je preostali u evrima.

Srbi imaju znatno raspršenije izvore finansiranja - više od polovine duga denominirano je u evrima, manje od 15 odsto u američkim dolarima, a četvrtina u srpskim dinarima. Više od četiri odsto duga Srbija drži u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), a druge valute pokrivaju znatno manje udele. Među njima su švajcarski franak, britanska funta, norveška kruna, pa i japanski jen te emiratski dirham.

U japanskom jenu zadužena je i Bosna i Hercegovina (BiH), iako je udeo samuraj duga od 1,7 odsto srazmerno malen. Kao i u drugim državama Adria regiona, najve ći udeo duga, od 66 odsto, denominiran je u evrima, dok BiH više od petine duga drži kod MMF-a. U dolarima ima denominirano manje od pet odsto duga, a na preostale valute otpada manje od jednog procenta duga. Udeo bosanskohercegovačkog duga u inostranim valutama koje nisu evro opada, pa je od 44,4 odsto 2017. godine do kraja 2022. godine došao na nivo od tek trećine ukupnog duga.

Dolarsko obvezničko tržište najlikvidnije 

Iako bi, prema mišljenju analitičara, zaduživanje samuraj obveznicama moglo biti zanimljivo svim državama Adria regiona, uzevši u obzir iskustva s međunarodnim zaduživanjem, nerealno bi bilo očekivati da bi se države poput Bosne i Hercegovine ili Severne Makedonije mogle dodatno uspešno zadužiti u jenima. "Ne samo da se te države ređe zadužuju u inostranim obveznicama, već se zadužuju i u manjim iznosima, što velike svetske banke demotiviše od ugovaranja takvih izdanja", kaže Knez.

Prema njegovim rečima, u svetu postoji mnogo ulagača spremnih na upis obveznica država iz šire regije u valutama poput američkog dolara i evra, pa i jena. "Na svetskom tržištu godišnje je izdato skoro sedam puta više obveznica u evrima nego u jenima, dok je dolarsko tržište još likvidnije jer se godišnje izda deset puta više obveznica u dolarima nego u jenima", navodi analitičar. To pojednostavljeno znači da evropske države prilikom zaduživanja u jenima ne raspolažu tolikim mogućnostima kao prilikom zaduživanja u evrima ili dolarima.

Prevela Jelena Stjepanović.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar