.webp){kind=icon}
Microsoft, Adobe, Netflix i Goldman Sachs su među rastućom listom kompanija koje prelaze sa ponude zaposlenima na fiksni plaćeni odmor na neograničeno slobodno vreme. Radnicima to može izgledati kao san. Takvi planovi takođe mogu koristiti preduzećima i čak im uštedeti novac. Međutim, postoje potencijalne zamke i za zaposlene i za poslodavce koje mogu učiniti nesputano slobodno vreme "previše dobrom stvari".
1. Zašto bi kompanija nudila neograničeno slobodno vreme?
Postoji nekoliko razloga:
Opširnije
Microsoft daje neograničeni godišnji odmor zaposlenima u SAD
LinkedIn, Netflix i Goldman Sachs imaju slične politike godišnjeg odmora.
11.01.2023
Izgaranje na poslu sada je gore nego na vrhuncu pandemije
Radnici širom sveta su iscrpljeni više nego ikad.
18.02.2023
Budućnost poslovanja je - ručak
Hajde da prestanemo da tretiramo ovaj podnevni obrok kao smetnju koja smanjuje produktivnost.
24.01.2023
Milijarder Stephen Ross kaže da bi recesija vratila ljude u kancelarije
Bankarski stratezi predviđaju veće šanse za recesiju u SAD, a to bi moglo vratiti radnike u kancelarije.
17.06.2022
Elita u Davosu počinje da primećuje koristi radne nedelje od četiri dana
Čak i najveći radoholičari na svetu počinju da uviđaju da bi možda bilo efikasnije raditi kraće.
26.05.2022
Regrutovanje i zadržavanje: Glassdoor studija iz 2022. godine pokazala je da su recenzije zaposlenih o pomenutim politikama neograničenog slobodnog vremena (PTO) porasle za 75 procenata u odnosu na nivoe pre pandemije - i bile su pretežno pozitivne.
Borba protiv sagorevanja: stručnjaci za ljudske resurse kažu da takva politika može ukazati poverenje i pokazati radnicima da su cenjeni, što zauzvrat može poboljšati moral i angažovanje.
Ušteda novca: kompanije ne moraju da isplaćuju neiskorišćeno vreme kada zaposleni ode kao što bi to činili prema tradicionalnim politikama. To takođe znači manje administrativnih problema.
Sloboda izvršne vlasti: takve politike su češće za izvršne direktore čiji posao zahteva od njih da odgovaraju na pozive i e-poruke čak i u slobodnim danima, stvari koje koriste kompaniji. Takođe je generalno u skladu sa drugim politikama izvršne vlasti, kao što je odsustvo tačnog obrasca za merenje vremena.
2. Koje su loše strane za poslodavce?
To može imati povratne posledice: regruteri vole neograničen odmor jer im pomaže da izbegnu svađe oko trajanja odmora u pregovorima. Ali ako kultura kompanije obeshrabruje uzimanje slobodnog vremena, zaposleni se može osećati prevarenim.
Nije srebrni metak: iako je neograničen odmor široko cenjena prednost, stručnjaci za ljudske resurse kažu da to nije panaceja. Da biste smanjili sagorevanje, možda će biti potrebna promena posla.
Potencijalna zloupotreba: neki zaposleni su manje odgovorni od drugih. Ako izostanak postane problem, zaposleni može opteretiti svoje saradnike i ometati produktivnost.
Preklapanje odmora: bez ograničenja, određena doba godine kao što su letnji i zimski odmori mogu doneti mnogo slobodnih kancelarija. To bi moglo ostaviti one koji i dalje rade bez dovoljno sredstava.
3. Šta je sa zaposlenima?
Politika ne funkcioniše sa zaposlenima po satu i može izazvati nejednakost i nedoslednost jer zavisi od odobrenja menadžera. Pored toga, istraživanja sugerišu da zaposleni često uzimaju manje slobodnog vremena prema neograničenim politikama od tradicionalnih iz straha da će biti preopterećeni ili izgubiti prednost u odnosu na one koji ostaju u kancelariji. Ovo je posebno tačno u visokokonkurentnim industrijama kao što je investiciono bankarstvo. Neki ljudi se žale da politike eliminišu smernice o tome koliko slobodnog vremena zaposleni zaista treba da uzimaju.
4. Koliko slobodnog vremena većina ljudi ima?
Naravno, ovo varira u zavisnosti od zemlje i industrije. SAD su jedina napredna ekonomija bez garantovanog plaćenog odsustva. U drugim zemljama kao što su Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo, poslodavci su obavezni da obezbede određeni iznos za plaćeno odsustvo. Istraživanje američkog Biroa za statistiku rada iz 2021. pokazalo je da radnici u privatnom sektoru u SAD dobijaju u proseku 11 dana plaćenog odmora po godini staža, plus u proseku sedam plaćenih dana bolovanja.
Studija iz 2022. pokazala je da američki radnici sa neograničenim danima i oni sa fiksnim iznosom uzimaju približno istu količinu slobodnog vremena godišnje - 11 ili 12 dana. To je primetna razlika u odnosu na rezultate iz 2018. u kojima je onima sa neograničenim odmorom bilo potrebno 13 dana, dok je onima sa tradicionalnim planovima bilo potrebno 15. Promene su delimično pripisane ekonomskim faktorima i "neizvesnostima koje je stvorila globalna pandemija". Da bi se suprotstavili riziku od slabljenja ravnoteže između posla i privatnog života, neki poslodavci koji nude neograničeno odsustvo postavili su minimalni uslov odsustva od dve nedelje svake godine.
5. Da li je to samo moda?
Do sada je neograničeno slobodno vreme još uvek relativno retko. Samo oko šest odsto poslodavaca to nudi, prema Anketi o beneficijama zaposlenih iz 2022. koju je sprovelo Društvo za upravljanje ljudskim resursima. Mnogi su u tehnološkoj industriji, poput Microsofta i Netflixa, gde konkurencija za talente može biti žestoka. Ipak, to je najpopularnija beneficija za američke radnike, sa 72 odsto koji su rekli da su za neograničeni odmor, prema izveštaju MetLifea za 2019. Fleksibilnost radnog mesta je na vrhu liste prioriteta zaposlenih u anketi nakon što je pandemija kovida otvorila vrata radu na daljinu i hibridnom radu. Stručnjaci za ljudske resurse kažu da će fleksibilnost, od rada na daljinu do neograničenog odmora, verovatno pokrenuti talas beneficija koje poslodavci nude u različitim industrijama u narednim godinama.
