.webp){kind=icon}
Na ulicama Beograda ruski jezik je postao svakodnevica, a u pojedinim delovima srpske prestonice više je grafita na ruskom nego na srpskom. Ipak, zvanične institucije ne saopštavaju koliko je ruskih državljana do sada stiglo u Srbiju.
Prema nekim procenama, od početka invazije na Ukrajinu u Srbiju je izbeglo preko 100.000 državljana Rusije, a tačan broj iz Sektora za strance od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) nismo uspeli da dobijemo ni posle više ponovljenih upita. I dok se broj izbeglica koji dolaze iz drugih ratom ugroženih zemalja zna, zvanični podaci srpskih institucija o došljacima iz ove dve zemlje ne saopštavaju se javnosti.
Ostaje da se vidi koliko će Rusi, ali i Ukrajinci u Beogradu i ostati, s obzirom na to da je neizvesno koliko će dugo trajati rat koji je imao snažan uticaj na ostatak sveta, ali i uzrokovao novi talas izbeglica. I dok državljani Rusije, ali i Ukrajine pristižu u Srbiju, broj onih koji pokušavaju da napuste ratne zone, ali i rastuće zagađenje, povećava se na dnevnom nivou. Zbog poslednjih napada na Ukrajinu, kada je više od polovine zemlje ostalo bez snabdevanja električnom energijom, očekuje se i novi talas izbeglica.
Opširnije
Izbegli Rusi našli utočište u Beogradu, novoj evropskoj Kazablanki
Više od 100.000 Rusa i nekoliko stotina Ukrajinaca došlo je u Srbiju od početka sukoba, od kojih je 17.000 njih dobilo boravišnu dozvolu, rekao je Vučić.
02.11.2022
Srbija u unakrsnoj vatri
Budući da rat u Ukrajini eskalira, Evropska unija nastavlja da pooštrava sankcionu politiku prema Rusiji.
08.10.2022
Dolazak Rusa podigao cene nekretnina u Beogradu i do 50 odsto
Od početka rata u Ukrajini mnogi Rusi i Ukrajinci su svoje utočište našli u Srbiji.
24.08.2022
Prema poslednjim podacima Agencije za privredne register (APR), od 24. februara do prvog avgusta 2022. godine registrovano je 488 privrednih društava, koja je osnovalo 11 pravnih lica (kompanija) i 648 fizičkih lica iz Ruske Federacije. Uz to su se i 1.129 fizičkih lica, sa ličnim dokumentima iz Ruske Federacije, registrovala kao preduzetnici u Srbiji.
U istom periodu u APR-u su registrovana 22 privredna društva, čiji su osnivači iz Ukrajine (jedno pravno lice i 21 fizičko lice su registrovani kao osnivači/članovi udela), a registrovano je još i 15 preduzetnika, čiji su osnivači fizička lica iz Ukrajine.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), u 2022. godini je osnovano 731 privredno društvo čiji su osnivači iz Ruske Federacije i 37 privrednih društava čiji su osnivači iz Ukrajine. Dakle, govorimo o većinskom vlasništvu iz Rusije, odnosno iz Ukrajine.
Biznis se uvek nastavi
"Nastavili smo da radimo normalno i savetujemo naše klijente iz Rusije i Ukrajine ovde u Beogradu, biznis se uvek nastavi", kaže za Bloomberg Adriju izvor iz poslovnih krugova, koji je želeo da ostane anoniman. "Kada bilo kakva stručnost dospe do određene zemlje kroz priliv profesionalaca, ona pozitivno utiče na poslovnu, akademsku sredinu i društvo uopšte." Kako i sam navodi, možda njegovo mišljenje nije popularno ovih dana, ali postoje oni koji pozitivnije gledaju na ovaj razvoj situacije, iako je u pitanju internacionalna kompanija.
Mihajlo Postić, direktor u Luxoft u Beogradu, kaže da su posle otvaranja ove kompanije u martu ove godine jedna od najbrže rastućih kompanija u IT sektoru, a do sada su uspeli da ostvare dobru saradnju sa Ministarstvom finansija i dobiju sve olakšice za svoje zaposlene koji su došli iz Rusije.
Depositphotos
"Imamo trenutno oko 1.000 ljudi i planiramo još 1.000 da zaposlimo do kraja godine. Sve subvencije i olakšice od Ministarstva finansija dobro funkcionišu, za sve strance, ne samo za Ruse. I sa subvencijama ti porezi i doprinosi su i dalje prilično visoki ovde", kaže Postić za Bloomberg Adriju.
Domaći ili strani poslodavci koji imaju firmu u Srbiji dobijaju subvencije za strane radnike, odnosno one koji u poslednje dve godine nisu proveli u našoj zemlji više od 180 dana, odlučila je Vlada Srbije u junu ove godine. Uredba o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji predviđa zapošljavanje onih za kojima postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu, a moraju da ispune i uslov da osnovna mesečna zarada bude veća od 300.000 dinara.
Prema rečima kompanije Luxoft, Vlada je prilično efikasna kada je u pitanju pokretanje posla, a koordinacija svih državnih tela je dobra da bi to zapošljavanje ljudi iz inostranstva bilo olakšano i ubrzano.
"Naša kompanija je bila takođe iznenađena, čak i u poređenju sa zemljama iz okruženja, pa čak i upoređenju sa nekim zemljama iz Evropske unije (EU), naša administracija je efikasnija, u smislu legalizacije ljudi sa inostranih tržišta. To nije novitet, mnoge zemlje to rade, ali zaista je ovde to brže nego od nekih zemalja u okruženju koje su u EU", kaže Postić.
Kako objašnjava, trenutno je odnos kod njih u firmi 80 odsto za strance, 20 odsto domaćih zaposlenih. "Ima nas oko 970 i planiramo širenje." Osnovni fokus im je sada da zaposle što više ljudi sa domaćeg trržišta, jer je cilj da izbalansiraju taj broj. Po rečima ovog direktora, čak se razmatraju i opcije izgradnje stanova za one koji dolaze iz inostranstva da rade u Srbiji.
Ministarstvo finansija Srbije nije odgovorilo na ponovljene upite iz redakcije Bloomberg Adrije o visini isplaćenih subvencija do sada za državljane Rusije i Ukrajine.
Rusi sa 'koferima para'
Činjenica koja je napravila najviše problema na tržištu je nekontrolisano podizanje cena nekretnina kada je izdavanje u pitanju, s obzirom na to da većina onih koji dolaze iz ovih zemalja u prvo vreme najviše uzimaju u zakup nekretnine. Razlozi su različiti, ali je najviše onih Rusa koji kažu za Bloomberg Adriju da ne znaju koliko će se dugo zadržati.
Gordana Raičević, direktor u "Raičević Nekretninama", kaže da je u prvom talasu bilo pojedinačnih slučajeva kupovine nekretnina, posebno jer su oni koji su ranije napustili zemlju lakše povukli novac. Prema njenim rečima, sada se već javljaju veći problemi sa transferom novca.
"Drugi talas emigracije čine uglavnom mladi intelektualci, dobri i fini ljudi, većinski IT stručnjaci. Oni najviše kupuju kuće do 300.000 evra na periferiji Beograda ili stanove u cenovnom rangu od 200 do 250 hiljada evra", kaže Raičević za Bloomberg Adriju.
Dodala je i da su zbog skoka tražnje cene iznajmljivanja "nenormalno" skočile i da su time uskraćene mogućnosti ljudi odavde.
U danima otkako je predsednik Vladimir Putin naredio najveću mobilizaciju Rusije od Drugog svetskog rata, oko 400.000 Rusa je pobeglo iz zemlje, a mnogi drugi pokušavaju da ih prate. Neki susedi, uključujući države EU, zabrinuti su zbog posledica. U prvoj sedmici nakon Putinove objave mobilizacije, broj Rusa koji putuju u EU porastao je za 30 odsto. Skoro polovina je otišla u Finsku, koja je zatvorila granicu za Ruse koji žele da uđu iz drugih razloga, a ne radi posla, učenja ili posete rođacima.
Peter Nikitin, prevodilac koji živi i radi u Beogradu od 2016. godine, vodi grupu koja se bavi podrškom Rusima, Ukrajincima i Belorusima koji dolaze u Srbiju. S obzirom na to da ima i onih građana koji su zbog visokih cena rentiranja nekretnina ostali bez stanova i da im je otežano da nađu nekretnine po uobičajenim cenama na tržištu, a da ima i navoda da će "Rusi doći sa koferima novca i poremetiti tržište", pitali smo ga da li se susreo sa takvim osudama.
Depositphotos
"Lično nisam, ali me ne čudi jer je u pitanju obična ksenofobija. Predrasude su potpuno neosnovane jer ukrajinski izbeglice su uglavnom izgubili sve, a Rusi su ili već u finansijskim problemima, ili su izgubili prihod/pristup novcu zbog sankcija. Prosečni prihodi u Rusiji i Ukrajini se nikada nisu mnogo razlikovali od srpskih, tako da je zabluda misliti da su ljudi iz tih zemalja svi bogataši", navodi Nikitin.
Prema njegovim rečima, ljudima je teško finansijski, teško im je pronaći smeštaj, snaći se sa stranim jezikom i regulisati boravišni status (većina koriste bezvizni režim, izlazeći i ulazeći u zemlju jednom mesečno, ali taj status nije siguran).
U međuvremenu je srpska vlast odobrila rad ruskoj državnoj televiziji RT, Russia today (Rossiya Segodnya), dok su u ostatku Evrope zabranili rad prodržavnih medija iz Moskve. Osećaj je u Beogradu vrlo otvoreno proruski, a Srbi nisu baš uradili dobro "update" za svoje veliko slavjansko bratstvo. Ukrajina nikada nije priznala nezavisnost Kosova, a dodatno ruske snage granatiraju Kijev skoro svakodnevno, u kojoj se i nalazi "kolevka pravoslavlja" Kijevsko-pečerska lavra, a iz nekog razloga državljani Srbije i dalje navode Rusiju kao najveći pravoslavni bratski narod. Kako onda ide uklapanje Rusa u Srbiji koji su izbegli iz svoje zemlje jer su protiv aktuelnog režima i rata?
"Savetujem da uče srpski, da se integrišu i da se međusobno podržavaju; da se ne boje govoriti Srbima istinu i objašnjavati situaciju, ali sve uz poštovanje srpskog naroda koji ih je prihvatio. Smatram da ruskojezična dijaspora ovde mora da se zvanično udruži da zastupa prava i interese svojih članova; beloruska dijaspora postoji, ali je jako mala (ja znam za par desetina Belorusa)", navodi Nikitin i kaže se oseća veoma dobrodošlo jer u Beogradu ima jako mnogo adekvatnih ljudi svih nacionalnosti, ali mu je neprijatno kada se od njega očekuje da kao Rus mora da voli i da slavi Putina.
Zagađenje i rat
Alex Rogovski je Ukrajinac koji je izbegao u Hrvatsku i tamo pokrenuo vlastiti posao za poslastičarstvo, a kao razlog za odlazak navodi nekoliko činilaca. Klima koja odgovara njihovoj ćerki (imala je alergiju koja je tu nestala), početak rata u Ukrajini (2014.), gubitak dela poslovanja zbog rata. I pre rata, on i njegova supruga su provodili više vremena u Hrvatskoj jer se njihovo dete mnogo bolje osećalo tamo nego u Kijevu.
"Ne mogu reći da je ekonomski posao sjajan, jer puno zavisimo od okolnosti, ali moralno smo zadovoljni kad vidimo kako naša kompanija menja poslastičarsko tržište nabolje", kaže Rogovski za Bloomberg Adriju, dodajući da zasada nemaju nameru da se sele negde drugde.
Ako je zagađenje u Ukrajini ranije bio problem, sada sa posledicama rata, situacija je još gora. Ukrajina je i izašla sa zahtevima da agresori budu primorani da plate za emisije gasova staklene bašte koje su izazvane ratom.
Vojna aktivnost tokom mira i rata mogla bi da čini oko pet odsto globalnih emisija gasova staklene bašte, više nego avijacija i brodarstvo zajedno, prema preliminarnim procenama koje je citirala neprofitna organizacija socijalne pravde "Tipping Point North South" tokom događaja na marginama samita COP27 ranije u novembru.
Istovremeno, emitovano je blizu 100 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida, prema istraživanju koje je sačinila Inicijativa o obračunu GHG rata (Initiative on GHG Accounting of War), koju vodi ukrajinska istraživačica Olga Gassan-Zade.
Broj uključuje emisije nastale kretanjem izbeglica, požarima, ratovima, curenjem gasovoda Severni tok i rekonstrukcijama. Sve zajedno, ratni otisak - do sada - ekvivalentan je godišnjim emisijama Bangladeša ili Kolumbije, prema podacima Globalnog projekta ugljenika.
Uz saradnju sa Vanja Popović, Laura Millan Lombrana i Salma El Wardany
