.webp){kind=icon}
Slovenačka kompanija za razvoj i proizvodnju staklene ambalaže Steklarna Hrastnik, koja planira da preko svog vlasnika GlobalGlass iz Švajcarske preuzme staklaru SFS Paraćin u Srbiji, prošle godine je ostvarila rekordne rezultate.
Neto prihod kompanije u 2021. godini je dostigao 11 miliona evra, nakon međugodišnjeg rasta od 62 odsto, pokazuju podaci kompanije Dun & Bradstreet. Tokom istog perioda prihodi od prodaje su uvećani za oko 37 odsto na 77 miliona evra, dok je pokazatelj EBITDA (dobit pre kamata, poreza i amortizacije), porastao za 55 odsto u odnosu na 2020. godinu i iznosio je 19,5 miliona evra.
Posle pandemije - olakšanje
Govoreći za slovenački medij Delo, Peter Čas, generalni direktor Steklarne Hrastnik, naveo je da je jedan od razloga za rast i oporavak od krize izazvane pandemijom virusa korona. "Kupci se trude da obezbede dovoljne količine za sledeću godinu", rekao je, dodajući da je pritisak još veći jer je planirani obim proizvodnje "rasprodat za celu sledeću godinu".
"Ogromne količine vinskih boca se transportuju iz Bugarske u Španiju i Portugaliju. Potražnja je toliko velika da su troškovi prevoza opravdani", rekao je Čas.
Kako je rečeno, upravo bi trebalo da akvizicija pogona u Paraćinu pomogne slovenačkoj kompaniji da ranije ispuni kvote iz ugovora, kako zbog raspoloživih kapaciteta proizvodnje, tako i zbog već obučenih radnika.
Cena energenata zasada ne brine
Dok se cena energenata često navodi kao rizik po profitabilnost kompanija, Čas tvrdi da nema velikih razloga za brigu zbog činjenice da su u proizvođaču stakla ugovore sklapali na duži rok.
"Cena energenata je porasla za oko 40 odsto, što je u sadašnjoj situaciji prilično povoljno. Od 2017. godine imamo strategiju dugoročnih zakupa energenata, tako da smo u energetsku krizu ušli sa veoma dobrim cenama i obima zakupa", rekao je Čas za Delo.
Udeo unapred zakupljenih energenata u ovoj godini iznosi preko 90 odsto, dok za 2024. godinu taj procenat iznosi "više od polovine" energenata potrebnih za proizvodnju.
"Fabrika stakla ne može sebi da priušti prekide ili smanjenje energije, jer može da radi samo 24 sata dnevno, svakog dana u godini", dodao je Čas.
- U pisanju pomogao Uroš Božin
