.webp){kind=icon}
Aktuelna energetska kriza nudi pouku za budućnost. Poremećaji na energetskom tržištu naglašavaju potrebu za daljim investicijama u tehnologije čiste energije. Sa klimatskom tranzicijom na vidiku, investicije u čistu energiju i infrastrukturu treba da pomognu u rešavanju energetske krize i zaštite biznise od promenljive situacije na energetskom tržištu, uz istovremeno postizanje klimatskih ciljeva.
Da bi neutralisala uticaj rasta cena energenata i održala konkurentnost, preduzeća u Evropskoj uniji (EU) treba da unaprede energetsku efikasnost korišćenjem manje energenata po jedinici proizvoda. Međutim, podaci Istraživanja o investicijama (EIBIS) koje je sprovela EIB za period 2021–2022. ukazuju da samo 37 odsto preduzeća u EU investira u mere energetske efikasnosti. Znatan pad udela preduzeća koja investiraju u energetsku efikasnost 2021. godine verovatno je rezultat uticaja kovida 19 na opšte planove kapitalnih ulaganja preduzeća. Među članicama EU, Slovenija (sa 52 odsto od ukupnog broja anketiranih firmi) i Finska (47odsto) imaju najveći procenat preduzeća koja investiraju u energetsku efikasnost. Nasuprot tome, Irska, Kipar i Litvanija imaju najniži udeo kompanija koja investiraju u ovu oblast.
Bloomberg
Na nivou sektora, infrastrukturni sektor za energetsku efikasnost opredeljuje 11 odsto svojih ukupnih investicija, dok joj industrija namenjuje samo sedam odsto. Sektor usluga ima najmanji udeo preduzeća koja investiraju u energetsku efikasnost, koja čini najmanji deo ukupnih investicija. Ta razlika verovatno proizlazi iz činjenice da energija po pravilu predstavlja veliki trošak za velika preduzeća i energetsko-intenzivne sektore, a ulaganja u energetsku efikasnost mogu prilično umanjiti njihove varijabilne troškove.
Rastuće cene energenata uticaće na investicione planove
Kao posledica rusko-ukrajinskog rata, inflacija cena energenata dostigla je istorijski maksimum (40 odsto). U martu 2022. godine veleprodajne cene električne energije u evrozoni dostigle su najviši nivo od oko 200 evra po megavat-satu, što je više nego četiri puta više od prosečne cene pre pandemije. Visoke cene energenata povećavaju troškove proizvodnje i stoga smanjuju dobit, što utiče i na smanjenje broja zaposlenih. Prema EIBIS za 2021. godinu, više od 60 odsto evropskih preduzeća navelo je da troškovi energije ugrožavaju njihove investicione planove, pri čemu je najveća zabrinutost zabeležena kod industrijskih preduzeća. Istraživanje pokazuje da je većina kompanija koje su svesne tranzicionih rizika zabrinuta i zbog mogućih viših troškova energije, što ukazuje na to da preduzeća očekuju da će oštrije klimatske politike u budućnosti dodatno podići cene.
Istovremeno, unapređenje performansi u pogledu energetske efikasnosti često iziskuje kompletnu zamenu opreme, mehanizacije i vozila, jer remont često ne može da dovede do zadovoljavajućih rezultata. Shodno tome, to može uticati i na veću stopu ulaganja u srednjeročnom i dugoročnom periodu.
Povećanje pristupa finansiranju
U zemljama kao što su Grčka, Irska i Kipar, koje su bile veoma pogođene evropskom dužničkom krizom, velik udeo preduzeća navodi da raspoloživost finansijskih sredstava predstavlja prepreku njihovom poslovanju. Te zemlje po pravilu imaju i manji udeo preduzeća koja investiraju u klimatske mere. Da bi se premostio nedostatak klimatskih investicija, kreatori politika treba da podržavaju preduzeća u regionima koji zaostaju, podstičući ih da daju svoj doprinos očuvanju energije i omogućavajući im da se prilagode privredi koja se menja.
Kada je regionu pitanju, preduzeća na Zapadnom Balkanu takođe su navela da je pristup finansiranju i dalje ključna prepreka projektima u oblasti klimatskih mera. Udeo kreditno sputanih kompanija u regionu znatno je veći kod malih preduzeća, u poređenju sa velikim (16 odsto u odnosu na sedam odsto). Ta kreditna ograničenja rezultat su nepovoljnih kamatnih stopa, složenih procedura, kao i sposobnosti finansijskih posrednika da procene rizike. U budućnosti bi stanje nasleđeno zbog pandemije kovida 19 i uticaj invazije Rusije na Ukrajinu mogli dodatno da otežaju pristup finansiranju. Kako bi se malim i srednjim preduzećima pomoglo u prevazilaženju finansijskih ograničenja, EIB je od početka pandemije 2020. godine obezbedio 842 miliona evra za male biznise širom Zapadnog Balkana. Ta sredstva su raspoloživa preko komercijalnih banaka i nacionalnih razvojnih institucija pod povoljnim uslovima za različite vrste investicija, uključujući namensku kreditnu liniju za firme koje nameravaju da uvedu prakse sa povoljnim uticajem na klimu i da povećaju energetsku efikasnost.
Priprema terena za klimatski neutralnu ekonomiju
Klimatske promene će nastaviti da vrše veliki uticaj na poslovne aktivnosti, zbog čega će preduzeća u različitim privrednim sektorima morati da se na odgovarajući način prilagođavaju. Preduzeća koja to ne učine rizikuju da izgube poziciju u odnosu na konkurente koji razmišljaju dalekosežnije. Obimna podrška EU privrednom oporavku predstavlja priliku za delovanje i doprinos ostvarivanju klimatskih ciljeva. Bolji pristup finansijskim sredstvima i povoljni uslovi za klimatske investicije, što takođe obezbeđuje EIB, pomogli bi preduzećima, a naročito malim, u prelasku na zeleniju privredu, bez narušavanja njihove konkurentnosti.
Oliver Bunic/Bloomberg
Na širem nivou, EIB učestvuje i u inicijativi REPowerEU, koju je nedavno usvojila Evropska komisija da bi smanjila zavisnost od ruskih fosilnih goriva i da bi ubrzala zelenu tranziciju. Taj plan predviđa niz kratkoročnih i dugoročnih mera, uključujući subvencije za ranjive korisnike, brže uvođenje obnovljive energije, raskidanje veze između cena električne energije i gasa i veću diverzifikaciju snabdevanja energijom kao odgovor na rastuće cene energenata u Evropi i da bi se dopunile zalihe gasa za sledeću godinu. Načelno, plan naglašava značaj ubrzanja klimatske tranzicije, što iziskuje ogromna ulaganja u mreže, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i nove tehnologije.
U tim oblastima, EIB već povećava svoju tehničku i finansijsku podršku preko svog novog ogranka EIB Global, da bi pomogla javnom i privatnom sektoru, preduzećima i opštinama koje razvijaju energetski efikasne, klimatski i ekološki održive projekte. Vođena svojim planom klimatskog delovanja banke, kao i Ekonomsko-investicionim planom Evropske komisije i Zelenom agendom EU za Zapadni Balkan, banka EU proširuje svoje lokalne timove i aktivnosti kako bi pomogla regionu u rešavanju problema sa snabdevanjem energijom i klimatskim promenama.
