Keš ekonomija dominira, rast bezgotovinskog plaćanja 5% za deceniju

U Srbiji je i dalje dominantna keš ekonomija, pa je trenutno učešće bezgotovinskih transakcija u ukupnim transakcijama 20 odsto, prema podacima Mastercarda. Kako kaže direktorka u toj kompaniji za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH Jelena Ristić, u proteklih 10 godina primetan je rast broja takvih transakcija od pet odsto.

"Neko bi rekao da pet posto nije ništa, ali ako to stavite u širi kontekst, videćete da samo povećanje od jedan odsto donosi smanjenje sive ekonomije u bruto društvenom proizvodu za 1,8 odsto. Ako stavimo pet odsto u taj kontekst, videćemo da se siva ekonomija smanjuje za osam odsto i to nisu mali rezultati", poručila je Ristić na predstavljanju najnovijeg MasterIndex Srbija istraživanja.

Naše zemlja beleži 1,8 različitih kartica po glavi stanovnika, a većina građana poseduje debitne i pretežno ih koristi za svakodnevne kupovine, mada sve češće i za kupovinu na rate, plaćanje računa, a odskora se kartice mogu koristiti i na pijacama. Projekat širenja usluge plaćanja karticama i na pijace, i to ne samo one u glavnom gradu, prvi je takav u regionu, istakla je Ristić.

Beskontaktna plaćanja

Rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da 80 odsto ispitanika poseduje beskontaktnu karticu. "Beskontaktno se najčešće plaća u supermarketima (82 odsto ispitanika), na benzinskim pumpama (43 odsto) i u apotekama i privatnim zdravstvenim ustanovama (42 odsto), odnosno na užurbanim trgovačkim lokacijama, tamo gde su brzina i jednostavnost plaćanja bitni kako kupcu, tako i trgovcu na kasi", navodi se u saopštenju kompanije.

Kako se dodaje, 29 odsto ispitanika odlučuje da iznose do 4.000 dinara plati prislanjanjem kartice ili telefona, što je tek nešto manje nego procenat korisnika koji za te manje iznose koriste gotovinu (33 odsto), dok procenat standarnog plaćanja karticom iznosi 36 odsto.

"Generalno posmatrano, iznosi do 4.000 dinara se u 67 odsto slučajeva plaćaju bezgotovinski, što je značajan pokazatelj promene individualnih potrošačkih navika. Iznos od 4.000 dinara je trenutna granica do koje nije potrebno unositi PIN kod prilikom beskontaktnih plaćanja Mastercard karticama i za 17 odsto ispitanika, taj limit je odgovarajući. Međutim, 23 odsto ispitanika je izrazilo spremnost da plaća beskontaktno bez unosa PIN koda iznose do 5.000 dinara, dok bi još 22 odsto bilo spremno da tako plaća i iznad 5.000", saopšteno je iz kompanije.

Mobilna plaćanja - do kraja meseca i pri kurirskoj dostavi

Mobilna plaćanja aktuelni su trend u razvoju platnog tržišta u Srbiji, ocenjuju u Mastercardu. Reč je o beskontaktnom plaćanju putem mobilnog telefona ili drugog pametnog uređaja, i to tako da u svom telefonu korisnik ima instaliranu aplikaciju mobilnog novčanika u koju je dodao svoju platnu karticu, i umesto da prislanja karticu na terminal u trenutku plaćanja, on jednostavno prisloni svoj telefon.

Za takav vid plaćanja je zainteresovana trećina ispitanika. "Putem mobilnih telefona se mogu obavljati i druge vrste prenosa novca, kao što je na primer direktan prenos sredstava sa kartice jednog korisnika na karticu drugog korisnika (opcija za koju je zainteresovano 39 odsto ispitanika) ili prenosi iz aplikacije mobilnog bankarstva (36 odsto ispitanika)", precizira se u saopštenju.

"Do kraja meseca očekujemo Daily Express kao prvog kurira koji će ponuditi da se pošiljke i troškovi isporuke mogu platiti karticom na ovaj način", rekla je Ristić, naglasivši da je to je drugi najveći kurir u zemlji. 

Depositphotos

 

Ispitanici su se izjasnili i po pitanju benefita koje im mobilni vid plaćanja nudi, a među njima je, sem očigledne brzine, jednostavnosti i drugih karakteristika, i povrat novca - takozvani keš-bek.

"U novembru ćemo organizovati kampanju po kojoj smo već prepoznatljivi, a koja daje priliku svim korisnicima mobilnih novčanika koji imaju digitalizovani Mastercard karticu da izvršenjem transakcija steknu uslove da ostvare pravo na keš-bek", najavila je direktorka poslovnog razvoja u kompaniji Mastercard za tržišta Srbije i Crne Gore Mirjana Berić.

Početak nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje do kraja godine

Ristić je podsetila da su prošle godine potpisali pismo o namerama sa Ministarstvom finansija, NALED-om, nemačkim investicionim fondom i Visom, čime su se organizacije okupile oko nacionalne inicijative "Bolji način".

"Svrha toga je omogućavanje elektronskih plaćanja, sa fokusom na plaćanja platnim karticama, za 25.000 trgovaca. Očekujemo do kraja ove godine da će ova inicijativa biti lansirana, trajaće tri godine i omogućiće trgovcima da po promotivnim uslovima probaju plaćanje karticama", kazala je direktorka u kompaniji.

Pred bankama dug put ka većem stepenu digitalizacije

Depositphotos

 

Sve češće prebacivanje različitih usluga na mobilne telefone nedavno je istakao i Deloitte u svom izveštaju, navodeći da je, za razliku od prethodnih godina, primetan ubrzani razvoj mobilnog bankarstva u poređenju sa internet bankarstvom, što je u skladu sa svetskim trendovima. Osim što su banke lideri fokusirane na mobilno bankartvo, one nude personalizovano digitalno iskustvo na više kanala, a tu, po svemu sudeći, Srbija ima dosta prostora za dalji razvoj usluga.

U ovoj kompaniji su uporedili najbolje svetske prakse sa onim što nude naše banke, a najveće razlike u pogledu razvoja digitalnih kanala identifikovane su kod procesa otvaranja računa, raznovrsnosti funkcionalnosti koje klijent može da koristi za svoje svakodnevne potrebe (plaćanje, autorizacija, vođenje ličnih finansija, upravljanje karticama...), funkcionalnosti koje nisu ograničene na bankarstvo (uplaćivanje turističkih aranžmana, rentiranje automobile i bicikala, upravljanje investicionim i proizvodima osiguranja, kupovina i prodaja kriptovaluta), kao i kod mogućnosti zatvaranja tekućeg računa i ostalih proizvoda na digitalnim kanalima bez odlaska u ekspozituru banke.

"Kada govorimo o naredni koracima u razvoju digitalnog bankarstva u Srbiji, nesporno bi u prvoj fazi fokus trebalo da bude usluga otvaranja računa na kanalima, sa razvojem ostalih funkcionalnosti koje se odnose na procese akvizicije.  U drugoj fazi potrebno je omogućiti klijentima funkcionalnosti upravljanja karticama, komunikaciju sa ličnim savetnikom, upravljanje ličnim finansijama i proizvodima iz domena osiguranja i investicionog bankarstva. Na kraju, u skladu sa zrelošću tržišta i očekivanjima klijenata trebalo bi kroz digitalne platforme omogućiti i ponudu nebankarskih proizvoda", zaključuje Deloitte.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar