.webp){kind=icon}
Elektronsko upravljanje novcem, štednjom, osiguranjem ili posedovanje kriptovaluta nije značajno razvijeno u Adria regionu, što otvara put za napredak fintek industrije. Sve veća potreba za brzim, digitalnim transakcijama, te poznavanje lokalnih tržišta i navika korisnika daju domaćim igračima prednost u nadmetanju protiv svetskih kompanija, pokazalo je novo istraživanje tima analitičara Bloomberg Adrije.
Fintek pokriva širok spektar proizvoda preko kojih je moguće plaćanje u sektoru bankarstva (e-banking), upravljanje depozitnim i štednim nalozima, osiguranjem (engl. InsurTech), novcem i budžetom, P2P pozajmljivanje i grupno finansiranje (engl. crowdfunding). U fintek spada i digitalna imovina poput kriptovaluta, NFT-ova, tokenizovana imovina, kao i drugi proizvodi.
Glavni igrači na tržištu finteka su banke i finansijske institucije, fintek startapovi, tehnološke kompanije i aplikacije za plaćanje.
Analitički tim našeg medija analizirao je najrelevantnije igrače na ovom tržištu, a na osnovu broja korisnika koje imaju i prodaje koju ostvaruju. Analizom nije obuhvaćen finansijski rezultat tradicionalnih banaka jer je njihovo poslovanje u domenu finteka teško izolovati od njihovih drugih aktivnosti.
U Hrvatskoj je razvijena aplikacija Aircash, u Sloveniji mBills, dok su lokalno razvijene fintek usluge koje se nude direktno lokalnim korisnicima prilično retke u Srbiji i Bosni i Hercegovini (BiH), osim što banke nude određene digitalne proizvode. Centili je, recimo, kompanija koja se na tom polju ističe u Srbiji, ali je više upućena na kompanije.
Jedno od retko razvijenih fintek rešenja u BiH je aplikacija Lova, o kojoj je Bloomberg Adria ranije pisala, a putem koje je moguće plaćanje kriptovalutama. Osim različitih plaćanja, preko Love može da se šalje i prima novac, te integrišu mnogi servisi u tu aplikaciju.
Centili
Analitičari vide pomenuti Centili kao istaknutog igrača na srpskom tržištu finteka. Kompanija je razvila B2B2C platformu koju nudi telekom operaterima, kompanijama u gejming i muzičkoj industriji i drugima.
Opširnije
U Srbiji i dalje izazov naći alternativni izvor finansiranja
ECB podiže svoju kamatnu stopu i analitičari procenjuju da će euribor u narednoj godini dostići nivo od 3,5 odsto.
18.10.2022
U Srbiji se prvi put investira u novi vid imovine
Digitalni tokeni beogradske fintek firme debituju danas pred ulagačima.
15.06.2022
Keš ekonomija dominira, rast bezgotovinskog plaćanja 5% za deceniju
U Srbiji je učešće bezgotovinskih transakcija u ukupnim transakcijama 20 odsto, pokazali su podaci Mastercarda.
20.10.2022
Ovo je takozvana white label platforma (termin koji se koristi za platforme koje stvaraju proizvod ili uslugu koju kompanija preprodavac može lako rebrendirati) za monetizaciju (PAS - platforma kao rešenje) koja koristi Centilijevu mrežu. Centili teži razvoju rešenja koja se plasiraju direktno potrošačima u bliskoj budućnosti. Može se pohvaliti rastućim ukupnim i neto prihodima i stabilnim maržama.
Aircash
Aircash je prvi hrvatski viševalutni gotovinski novčanik i izdavalac Aircash Mastercard pripejd kartice. Aircash je lansirao jednostavnu aplikaciju, digitalni novčanik, koja je rešila svakodnevne probleme korisnika i istovremeno bila privlačna. To im je omogućilo da imaju veliki rast broja korisnika koji su aplikaciju rado preporučivali.
Sve je počelo kao nadmetanje sa Western Unionom i nuđenje lokalnih i međunarodnih P2P transakcija, ali na jednostavniji način nego što su to radili prethodni igrači. Aircash se već probio na tržište Slovenije, Austrije, Nemačke i Španije. Imaju oko 500.000 korisnika i vrednost mesečnih transakcija od 20 miliona evra, te konstantno uvode nove usluge.
Posedovanje aplikacije koja se sviđa korisnicima, koju preporučuju prijateljima i porodici, dalo je Aircashu prednost jer su im troškovi pridobijanja korisnika (engl. customer acquisition cost - CAC) na niskom nivou, a što posledično kompaniju čini profitabilnom.
Kada je baza kupaca formirana, fintek kompanije uvode usluge koje im omogućavaju da unovče postojeću korisničku bazu i nastave da stiču nove korisnike. Kupci ne plaćaju proviziju na transakcije, već to čine trgovci koji nude svoje proizvode ili usluge putem digitalnog novčanika.
aircash.eu
Usluge ponuđene kroz aplikaciju najčešće ne zahtevaju velika kapitalna ulaganja, pa otuda i izvanredni finansijski rezultati, ROE (engl. return od equity - stopa prinosa na sopstveni kapital) i ROIC (engl. return on invested capital - stopa prinosa na investirani kapital) od 115 odsto u 2021. godini, uz nizak CAC zbog već postojeće baze korisnika.
Aircash je ostvario promet od 680.000 evra u 2019. godini, da bi u 2021. godini imao rast od neverovatnih 1.682 odsto, kada beleži promet od 12,1 milion evra. U međuvremenu, EBIT im iznosi 4,8 miliona evra (marža od 39 odsto), što je 50 puta više u odnosu na 71.000 evra u 2019. godini.
mBills
U Sloveniji dominira segment digitalnih plaćanja, a prave fintek kompanije dele tržište s tradicionalnim bankama. MBills je kompanija za mobilne novčanike koja je otišla najdalje u uslugama digitalnog plaćanja u Sloveniji. Putem mobilnog novčanika korisnici mogu da plaćaju račune, šalju novac, plaćaju onlajn putem na 1.500 prodajnih mesta u Sloveniji, bez obzira koja je banka, operativni sistem ili mobilni operater u pitanju.
Za plaćanja u inostranstvu, korisnici imaju mBills Mastercard, koja omogućava plaćanje na 44 miliona prodajnih mesta i koja može biti povezana sa Garmin, Fitbit i Apple uređajima koji podržavaju to plaćanje.
Kada je Petrol preuzeo kompaniju 2017. godine, korisnicima je ponuđeno da polažu ili podižu novac na svim benzinskim stanicama Petrola.
Slično kao kod drugih fintek startapova, godišnje stope rasta prometa su visoke, ali kompanija još nije dostigla tačku kada postaje profitabilna. MBills sada broji više od 100.000 korisnika, ali za ulazak u pozitivnu zonu očigledno je potreban veći broj potrošača.
Kaspi
Kaspi je najbolji primer kada aplikacija postigne pun potencijal, kada postane takozvana superaplikacija. Od 19 miliona Kazahstanaca, njih 11,8 miliona su mesečno aktivni korisnici aplikacije Kaspi. Od navedenog broja, 63 odsto ili 7,4 miliona njih koristi Kaspi na dnevnom nivou. Jedan korisnik svakog meseca, u proseku, napravi skoro 60 transakcija, što implicira da 7,4 miliona korisnika dva puta dnevno koristi aplikaciju da bi izvršili određenu transakciju.
Revolut
Još jedan zapanjujući primer je Revolut iz Velike Britanije. Za samo dve godine broj maloprodajnih korisnika porastao im je za više od 300 odsto, odnosno sa 3,5 miliona u 2018. na 14,5 miliona u 2020. godini. Rastao im je i broj poslovnih korisnika, za preko 900 odsto, sa 50.000 u 2018. na više od 500.000 u 2020. godini. To je praćeno i rastom prihoda sa 58 miliona funti u pomenutoj 2018. na 261 milion funti dve godine kasnije. Bruto marža je takođe poboljšana sa 25 odsto u 2019. na 49 odsto u 2020. godini zahvaljujući obimu rasta i značajnoj diverzifikaciji usluga.
Vidljiv potencijal za dalji razvoj
Analitički tim Bloomberg Adrije ističe da ubrzan rast digitalnih transakcija pruža priliku za napredak finteka.
"Tržište Adria regiona je u ranoj fazi razvoja finteka. Vidimo potencijal za dalji razvoj, kako u tradicionalnom, tako i u sektoru startapova. Ključna konkurentska prednost novoosnovanih kompanija - u odnosu na tradicionalne banke - jesu njihova agilnost i fleksibilnost", naglašavaju analitičari.
Dodaju da zadovoljavanje specifičnih potreba regionalnih korisnika vodi ka daljem rastu usvajanja fintek rešenja.
"Bolje razumevanje lokalnih tržišta i navika korisnika, zajedno sa ranim prodorom na tržište, daje lokalnim igračima prednost u nadmetanju protiv globalnih kompanija", zaključuju.
Cela analiza dostupna je na dnu teksta u PDF formatu.
