Dobro je imati fiskalnu strategiju, ali neki rizici nisu uračunati

Vlada Republike Srbije usvojila je nedavno Fiskalnu strategiju za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, kojom se obezbeđuje ostvarivanje osnovnih ciljeva u definisanju ekonomske i fiskalne politike, saopšteno je iz kancelarije Vlade u Beogradu.

Iz Fiskalnog saveta pozdravljaju ovakav pristup planiranju javnih finansija, naročito u doba krize, kada su sve zemlje prinuđene da menjaju svoje ekonomske projekcije i planove. Upozoravaju da fiskalni rizici, kao i stanje u energetskim javnim preduzećima u Srbiji, nisu uzeti u obzir. Iz Saveta kažu da ovi činioci mogu potpuno promeniti projekcije.

Fiskalnom strategijom planira se primetno poboljšanje strukture budžeta u srednjem roku.

"Strategijom je predviđeno je da se u srednjem roku državni budžet u odnosu na BDP primetno smanji – javni prihodi sa 42 odsto BDP-a iz 2022. na oko 40 procenata BDP-a u 2025, a javni rashodi sa 45 odsto BDP-a na oko 40,5 procenata BDP-a. Dobro je i to što se teret neophodnog smanjivanja fiskalnog deficita u srednjem roku u potpunosti usmerava na smanjenje učešća javnih rashoda u BDP-u, odnosno što se ne planira nikakvo povećanje poreskih stopa. Na kraju, pozitivno je i to što se i u okviru relativno snažnog smanjivanja budžetskih rashoda predviđa da javne investicije ostanu na dosta visokom nivou od šest do sedam odsto BDP-a”, navodi se u analizi Saveta.

Fiskalni rizici, EPS i Srbijagas

Ono što Savet uočava kao najveći propust ovog ekonomskog plana je to što je podbacila u analizi fiskalnih rizika i problema javnih preduzeća iz sektora energetike (Srbijagas i EPS) i što nije procenila konkretan rizik za javne finansije i dala makar načelan plan za njihovo saniranje". Ekonomisti kažu da strategija dosta pažnje posvećuje svetskoj energetskoj krizi, ali da se u njoj ne prepoznaje to da je ključni razlog zbog kog je ta kriza snažno pogodila Srbiju dugogodišnje loše upravljanje domaćim javnim preduzećima iz energetskog sektora.

Bloomberg

"Srbijagas godinama kasni sa izgradnjom skladišta gasa dovoljnog kapaciteta, a pri tom je čak i postojeće skladište nespremno dočekalo grejnu sezonu. Ovi propusti već su koštali budžet oko 500 miliona evra (oko 300 miliona evra u 2021. i dodatnih oko 200 u 2022. godini) i vrlo je verovatno da će Srbijagas nastaviti da bude (nešto manji) budžetski trošak i u narednim godinama", navodi Savet.

Ogromne probleme, kako dodaju, usled dugogodišnjeg lošeg upravljanja i nedovoljnog ulaganja u proizvodne kapacitete i distributivnu mrežu ima i EPS.

"Upravo to je glavni razlog zbog kog EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, pa se struja sada mora uvoziti (po veoma visokim cenama). Troškovi EPS-a zasad su se pokrivali kreditima koje je preduzeće uzimalo i još se nisu prevalili direktno na budžet, ali predstavljaju ogroman fiskalni rizik. Naime, EPS je u vlasništvu države, a ovakvo njegovo poslovanje generiše godišnje gubitke koji se mere stotinama miliona evra i potpuno je neodrživo, pa je budžetska intervencija vrlo moguća", ocena je Saveta.

Visoku cenu energenata plaćaju poreski obveznici

Rast cena energenata, što niko ne može da kontroliše, preliva se i na budžet. Mnoge države su odlučile da subvencionišu građane i privredu, ali Srbija ima dva velika problema - EPS je urušen sistem koji će se još dugo revitalizovati, dok je s druge strane država zavisna od nafte i gasa iz Rusije.  

"Na kraju to mora da se plati, umesto da dobijete račun za struju kod nas za neki iznos koji je uvećan, mi indirektno kao poreski obveznici, građani i privredni subjekti finansiramo budžet kroz dodatna izdvajanja i to pokrivamo. Tu je važno napomenuti da pošto se radi o uvozu energenata, koji su sada mnogo skuplji, imamo promene u strukturi tekućeg računa platnog bilansa, čime se dodatno pogoršava ravnoteža između izvoza i uvoza. To je bitno u situaciji uticaja koji deficit tekućeg bilansa ima na devizno tržište. Ovde je posebno značajano pogledati priliv stranih direktnih investicija, konkretno mislim na investicije u privatnom sektoru", kaže profesor Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije.

Jedna od novosti u ovoj strategiji je i najavljena korekcija rasta BDP-a Srbije koja se uskladila sa ostalim međunarodnim ekonomskim institucijama, a jedan od ključnih razloga umanjenog rasta BDP- je i smanjen rast svih investicija (i javni i privatni sektor), navodi Đukić za Bloomberg Adriju.  

Javni dug i rast kamatnih stopa

Najbitnija poruka nove strategije je da se i pored rastućih neizvesnosti ne odustaje od stabilizacije budžeta i umanjenja javnog duga u srednjem roku. Strategijom je planirano da deficit konsolidovane države u narednim godinama  nastavi postepeno da se smanjuje - sa tri odsto BDP-a iz 2022. na 1,5 odsto BDP-a u 2023, zatim jedan odsto BDP-a u 2024. i na kraju na 0,5 odsto BDP-a u 2025. godini, što Fiskalni savet ocenjuje kao dobar cilj. Prema njihovom mišljenju, fiskalni deficit od 0,5 odsto BDP-a kom se teži u srednjem roku garantovao bi dugoročnu stabilnost javnih finansija, te bi putanja umanjenja fiskalnog deficita vodila i ka postepenom smanjivanju javnog duga u BDP-u, koji bi na kraju 2025. trebalo da se spusti na oko 50 odsto BDP-a.

"Postepeno smanjivanje prevelikog javnog duga koji je trenutno na nivou od oko 55 odsto BDP-a sad je naročito važno i zbog gotovo izvesnog rasta kamatnih stopa u budućnosti. Ukoliko Srbija ne smanji svoj javni dug, sadašnji budžetski rashodi za kamate od oko milijardu evra relativno brzo će se povećavati u narednim godinama zbog rasta troškova zaduživanja - što će onda biti sve veći neproduktivni rashod države koji će vršiti još snažniji pritisak na javne finansije zemlje", navodi se u saopštenju Fiskalnog saveta.

Bloomberg

Profesor Đukić kaže da se očekuje povećanje ključnih kamatnih stopa u Evropi radi zaustavljanja rasta cena, što bi moglo da uspori realni rast privrede tih zemalja. To će se vrlo brzo preneti na tržište novca, a samim tim i na cenu zaduživanja širom Evrope.

"U Srbiji, promene koje se tiču vođenja monetarne politike, povećanja kamatnih stopa, kod nas se prelivaju kroz manje likvidnosti, manje interesovanje za naše tržište kapitala, konkretno mislim na mogućnost države da se zaduži na tržištu kapitala emisijom obveznica velikog obima. To je posledica promena koje se dešavaju u Americi i Evropi. Investitori sada kupuju, zaista je velika likvidnost, ali najavljene mere, taj program podrške kroz intervencije centralnih banaka u Evropi i Americi da se smanji ili prekine, dakle samo je pitanje vremena. Novca neće biti više u toj meri, te će investitori koji su ulagali u trećim zemljama (one koje nisu članice EU), sada više nisu spremne da taj novac investiraju. Pad u interesovanju će i naterati državu da razmišlja o povećanju kamatnih stopa, što povećava cenu zaduživanja i na kratki i srednji rok utiče na strukturu rashoda budžeta, pa će se i izdvajanja na ime kamata iz budžeta s vremenom povećavati", objašnjava Đukić.

Poslednje emisije hartija od vrednosti koje izdaje Srbija jasno pokazuju da je interesovanje smanjeno.

Smanjenje projekcije, javni rashodi i nepoznate investicije

Strategijom su napravljene određene korekcije makroekonomskog okvira usled globalnih nestabilnosti - u smeru umanjenja očekivane stope privrednog rasta i povećanja inflacije i deficita tekućeg računa platnog bilansa.

"Rast BDP-a u 2022. umanjen je sa prethodno očekivanih 4,5 na 3,5 odsto, a u srednjem roku sa pet na oko četiri odsto godišnje. Prosečna inflacija u 2022. povećana je  na 9,2 odsto (sa 3,7 odsto iz prethodne strategije) i očekuje se njeno postepeno smanjivanje na tri procenta do 2025. godine. Tekući deficit platnog bilansa u 2022. povećan je sa oko četiri odsto BDP-a na oko sedam procenata BDP-a, uz postepeno smanjivanje na šest odsto BDP-a u 2025. godini", navode iz Saveta.

Ekonomisti upozoravaju i da smanjenje javnih rashoda nije dovoljno kredibilno planirano, kao i da je jasno da će sa prestankom zdravstvene krize biti smanjeni izdaci za ovaj sektor, kao i za jednokratnu pomoć građanima.

"Sporno je da li će se ostvariti planirano smanjenje subvencija i neto budžetskih pozajmica sa tri odsto BDP-a iz 2022. na 1,9 procenata BDP-a do 2025. godine. Ovo smanjenje počiva na pretpostavci da se više neće davati vanredna budžetska pomoć javnim i državnim preduzećima (poput Srbijagasa), što se ne može oceniti kredibilnim bez jasnog seta mera za unapređenje njihovog poslovanja. Slično se može reći i za projekciju zarada u javnom sektoru za koje se očekuje da će u srednjem roku zadržati nepromenjeno učešće u BDP-u iz 2022. godine", kažu ekonomisti i podsećaju da su slični planovi pravljeni i u prethodnim strategijama, ali su često su bili narušavani većim rastom zarada u javnom sektoru od prvobitno predviđenog.

Javne investicije, prema rečima ekonomista, izgledaju dobro na papiru, ali se ne mogu preciznije oceniti jer je nepoznato koji konkretni projekti stoje iza njih i šta su uopšte investicioni prioriteti države.

Svakako su mogući i novi vanredni izdaci za podršku privredi i stanovništvu usled rastućih cena energenata i hrane. Strategija pominje da su ovakve intervencije moguće, ali se eksplicitno navodi da će one biti precizno targetirane i ograničene. Identične najave Vlada je imala i sredinom 2020. za budžetsku pomoć tokom zdravstvene krize, ali ta pomoć na kraju je deljena uglavnom neselektivno i samim tim to se ispostavilo kao veoma veliki i ekonomski neracionalan budžetski izdatak.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar